Бранич

182

„Б Р А Н И Ч 1

На име купопродајне цене дао је туженој суму од 3050 динара; и иста му је ливада уступљена, па га доцније путем власти истисиула из државине. Због тога је он К. кривично тужио, те је иста осуђена због дела преваре, а он упућен да путем спора тражи право својине на спорној ливади. Предложио је да се пресуди да му се признаје право својине на спорној ливади с тим, да је тужена К. дужна да му изда тапију у остављеном року, а ако она то не учини, да се може убаштинити на основу пресуде. На расправи код Среског суда у Г. од 7. септембра 1936. год. и на расправи код овога суда од 2. фебруара 1937. год. тужилац, преко својих заступника, допунио је своју тужбу у томе, што је навео, да тражи својину спорног имања по основу купо-продајног уговора који је закључен, и по коме је он на име купо-продајне цене исплатио туженој 3050 дин. а остатак има доцније да исплати. — Како га је тужена истиснула из државине спорне ливаде, то је тражио, да се накнада, коју би му тужена била дужна дати због неуживања ливаде за време од 6 год. а која по његовом рачуну износи 12.000.— дин. пребије са остатком купопродајне цене, те да се на тај начин изнађе колико он има још да плати туженој К. Тужена К. у своме одговору на тужбу од 16. -децембра 1936. год. и на расправама, преко својих пуномоћника, навела је: Да тужилац није хтео у потпуности да испуни уговор. Он то ни сада неће, јер не пристаје да плати 17.000.— дин. колико је по уговору нредвиђено, већ хоће да плати данашњу вредност ливаде, која је мања. Кад тражи испуњење уговора онда је дужан да плати купо-продајну цену како је то уговором предвиђено. Кривица је до њега што уговор није испунио, те он има и да сноси последице испуњења уговора и да буде одбијен. Стога је предложила, да се тужбено тражење одбије. На расправи противила се преиначењу тужбе, у погледу основа. Изведени су докази, које је тужилац назначио, и резултат ових доказа изложен је у записнику од 2. фебруара 1937. год. Обе странке су приложиле попис трошкова. I. Како је тужена странка на расправама код овога и срескога суда у Г. преиначила тужбу, истичући да је у питању испуњење купопродајног уговора, а не својински однос, а тужена страна се противила, овом преиначењу, то је суд, налазећи, да ие постоји бојазан, да ће се услед овога преиначења отежати или одуговлачити расправа, на основу § 330. III. од. грађ. пар. пост. донео је закључак као у диспозитиву. II. На основу проведених доказа саслушањем сведока: П. Ц., В. И., и Р. II, у веродостојност чијих исказа суд није имао разлога да посумња — § 423. гр. пар. пост. установљено је, да је 1929. год. у присуству сведока, између тужиоца Ђ. и тужене К. закључен усмени уговор о купопродаји ливаде зв. „Рустановица", за суму од 17.000.— дин. а по коме се уговору тужилац обавезао, да туженој исплати 3000.— дин. одмах по уступљењу имања, а остатак од 14.000.— дин. да јој исплати приликом преноса имања § 531. гр. зак. Постојање оваквог уговора није порекла ни сама тужена К. Исказима истих сведока установљено је, да је тужилац Ђ. истога дана, одмах по закључењу уговора, дао туженој К. 2000.— дин. на име капаре § 550. грађ. зак. а да је доцније исплатио јој још 1000.— дин. на име уговорене цене. Тужена К. порекла је ,да је тужилац испунио уговор са своје стране, а међутим то своје тврђење ничим није доказао. На супрот томе, из доказне чињенице, да је тужилац исплатио туженој накнадно још 1000.— дин. наиме купо-продајне цене, има се узети, да је тужилац отпочео испуњење уговора, па га делимично и испунио. Како је према овоме тужилац делимично испунио уговор, то тужена К. на основу § 553. и 565. грађ. зак. нема права да одустаје од уговора и тражи, да се тужилац одбије од тражења, већ је дужна, да уговор испуни