Бранич

193

на повучене границе држава. При томе указује на такав правац м Академије народа", која је пре три године основана у Ослу. „„„„„ " На овом месту нећемо се још упустити у детаљну критику Келеровог иокуша1а стварања новог правца у Међународном праву, пошто Је ово тс пова свеска дела, које ће обухватити три књиге, и у којој он за сада у главном полемише са „владајућим мишљењима", в само наговештава основна начела новог система. Тек у следећим књигама он ће изградити Један правни систем, да би на означеним основама могло постати Једно „Право народа", један међународно важећи систем норми, коме ои се морала приЗНЗТ Али И в Р е°ћ Да сада а и а з прве књиге назиру се тешкоће, на које ће писац даље у изграђивању свога система наићи. Каква ће улога у овом систему припасти државама, које ми познајемо само као носиоце и оствариваче националне воље нкрода? Тако на једном месту писац вели: „Право народа е позитивно право и ако је најпре дошло до изражаЈа у уговорима држава . Ова реченица садржи несумњиво признање, да и у будуће мора ЈУ припасти државама и њиховим уговорима одлучне улоге. Да ли је могућно из Права народа, како га Је схватио Келер, из области морала као носиоца права продрети у област позитивног права, а да се наметне и противу пишчеве воље идеја о важној улози држава на овом пољу. . Али ако писац и не успе у свом подухвату, ипак ои остало као добит, да је образложио моралне основе у заједничком животу народа, које нису исцрпно претстављене општим људским моралом... Милорад Антоновић, адвокат.

1. Др. Ђ. Тасић: Увод у правне науке (енциклопедија права) подешен за студенте прве године, Београд, 1938. год. стр. 173,; Издање пишчево. Као дугогодишњи професор Енциклопедије права г. Др. Ђорђе Тасић увидео је шта је најпотребније студентима прве године да се упознају са најосновнијим појмовима из права, како би могли лакше да прате правне науке. Без сувише опширности, у веома сажетом обиму, писац је изложио стање најновије правне науке како из јавног, тако и из приватног права, уз ознаку правних извора и система везаних за тумачење закона. Младим правницима г. Др. Тасић на једном месту об1ашњава какав је судијски позив, који као најузвишенији треба да служи за узор студентима приликом њихових стремљења да се као правници афирмирају у друштву. Мноштво идеја изложено баш на ово неколико страна посвећених судиском позиву, чине интересантност и разноврсност пишчевих излагања, који енциклопедију права схвата у најширем смислу, као, увод не само у суво право, већ и у право као друштвену науку и као социологију. Студенти ће видети, да право није сколастика, већ једна жива наука, која подлеже законима развића друштва и са њиме се развија. Тако треба схватити и неколико страна посвећеним философији права, предмету веома драгом г. Др. Тасићу, који га са много знања и љубави обрађује. И свршеним правницима није на одмет да прочитају горње дело г. Др. Тасића, како би се вратили поново на изворе правне науке и у јасним и прегледним дефиницијама и излагањима исправили своја мишљења и своје погледе, често погрешне, услед отступања од основних појмова у праву. 2. Рго*. Бг. Кис1о1{ БајогЈс: Кав8е§па сП 1*е11ега(ига <Зшг1сНса Јиео51ауа, аппо 1932. — 1зШи1о (11 51иШ 1«е§151аИу1, Кота 1937. рр. 20. За талијански Институт за законодавне студије г. Др. Рудолф Сајовиц припрема сваке године Обавештења о правничкој литератури југословенској која се објављују у годишњацима овога Института. Та обавештења садрже преглед значајнијих дела обЈављених у дотичној години, затим, преглед чланака са кратким објашњењима, рад на конгресима и преглед часовиса. Материје су сређене по великој правној подели на јавно и приватно право са подсекцијама за свако право појединачно, тако да су обавештења веома прегледна. С погледом на то, да ми на жалост, немамо на нашем језику сличан преглед правничке литературе, често пута смо