Бранич

194

, Б Р А Н И Ч"

приморани да се ради обавештења, послужимо овим обавештењима г. Др. Сајовица на талијанском језику, која су веома потпуна и сигурна како у погледу ознаке дела и извора, тако и у погледу кратког обавештења на шта се дотична публикација односи. 1. — Ог. ВегШоМ ЕЈбпег, 1Јшуег51Ш5ргоГез80г т 2а§гећ: Бег Уогеп!\у и г Г етеб 21у11§;е8е1;2ћисће5 1иг сЗаз Кбт§текћ Јиео51а\У1еп (II Рго^еПо ргећтЈпаге с1е1 Со(Исе С1УИе ји&081ауо), Егз1;ег ипс1 2\уеИ:ег ТеП (Б1е еЈпкИепсЗеп ВезигштшпЈЈеп, сЗЈе Регбопеп, сће ЕатПЈе ип<1 сће с1Јп§;Нсћеп Кесћ1е, с1је ЗсћиШуегћа1(:п188е, <3аз Егћгесћ!:, сИе ЕгбИгип^ ипс! сИе Уегјагип§' ш Уогер^игГ ги ејпет ји§051а\У1бсћеп ^геП^езеШшсћ, — 1бШи1о сћ §1исИ Ее§-1з1а1:ГУ1, Рота 1938. 2. —• Баз Ећегесћ!: 1т Ресћ1:5§ећ1е1: Во8П1еп ипс1 Негге§'о\ута. — Бав ЕћегесМ јт РесМ8§;ећ1е1: Моп1:епе§го, 8опс1ег(1гиск аиз »КесћзуегГо1еип§- 1т т!:егпаИопакп Уегкећг«, Вс1. IV Ећегесћ! — ВегНп 1932/1937, Саг1 Неутаппз Уег1а§-. 3. — Р г а V п 1 ро1огај тогетпјћ (т^оуаскШ (1ги81ауа и пабој с1г2ау1, ро с1апа§пјет ргауи 1 ро поуот 1:г§-оуаскот гакопи, ргеб1атрапо \г МјезеСп1ка, ћг. 10, 11 1 12 &. 1938. 4. — С у к о 6 покрајинских (локалних) закона о питању истраживања ванбрачног очинства, у част г. Живојина М. Перића, посебан отисак из Архива, св. бр. 1. и 2. за 1938. год. 5. — §ег1ја1зко р г а V о 1 па§ јесћпз(:ует §тас!апзк1 2акоп1к, розећап оИзак 12 Р г а V о 5 и с1 а, ћг. 6 2а јиН 1936. 6. — Ог. Когозес УШог 1 Ог. Кгек Сге§ - ог: 2%оАо\[па 1П 51з1ет К1т8ке§а га5ећпе§-а ргауа. — Мјезеспјк, ћг. 5 га Нрапј (тај) 1937. 7. — Како <1а зе ро поуот §га(1ап5кот гакопјки игес11 ргауш ро1огај уапћгаспе (1јесе, Вео§га(1 1937., (Жатрапо 12 бротепјсе озто§ коп^геза ргауп1ка КгаЦеуте Ји§оз1ауЦе и Моуот бади, Вео§гас1 1937. У својој многоструко1 делатности, г. Др. Бертолд Ајзнер проф. Универзитета из Загреба објавио је више запажених студија и расправа, како у иностранству, тако и у нашој земљи, које имамо задовољство да прикажемо у најкраћим потезима. 1. — У првом делу, као члан Института за законодавне студије из Рима, писац је припремио и објавио своје детаљне студије у вези са Претпредлогом Грађанског законика, а које се односе на уводне одредбе, лично и породично право и стварна права, затим на облигације наследства и застарелост. Излагања су у стилу оиих са којима смо већ упознати, када смо излагали велики приказ Мишљења о предоснови Грађанског законика за Краљевину Југославију, које 1е издало Правничко друштво у Загребу а које је писац г. Др. Ајзнер припремио у заједници са г. Др. Младеном Пливерићем. Оно што карактерише пишчева излагања, то је савршено познавање материје приказане у лаком и приступачном стилу, тако да је могуће и иностраној публици да се упозна са нашим Претпредлогом Грађанског законика са којим се иначе ми лично не слажемо, налазећи, да су наши правници могли и морали да пруже оригиналније дело а не само прост превод са местимичном адаптацијом старог Аустријског грађанског законика на нове југословенске правничке потребе. Италијански издавачи сачували су у свему оригинални текст пишчев, који је на немачком језику, али су за своје читаоце дали кратак преглед пишчевих излагања на италијанском језику. Дело је првобитно изашло у Годишњаку за упоредно право и законодавне студије, свеска XIV — 1. и 2. 2. — Као познати стручњак за брачно право, г. Др. Ајзнер је позват на сарадњу и припремио је у великом немачком Зборнику који се односи на развој права у међународиом општењу, кратак преглед брачног права на подручју Босне и Херцеговине и на подручју Црне Горе. Ти прикази дају иностраном читаоцу на немачком језику јасну преставу о стању брачног права код нас у овим двама покрајинама, које 1е право писцу г. Др. Ајзнеру врло добро познато, нарочито оно из Босне и Херцеговине. Кроз пишчева излагања види се сва штета за развој правне науке код нас услед тога што се правници морају да ограничавају на студије из Међународног приватног права и Интерпровинциског права, што ствара невероватне компликације, а што би се могло избећи доношењем једин-