Бранич

116

,6 Р А М И Ч"

Г. Др. Чулиновић, благодарећи својим многобројним студијама из обичајног права, успео је да прикупи веома велику грађу у вези правног схватања у народу, независно од позитивног писаног права. Сво.ја дугогодишња истраживања у овој области систематисао је на велике поделе усвојене у праву, као што су: општи део, јавно и приватно право, којима је, у једноме лепом уводу, приказао правно схватање нашег народа у односу права и силе и народног и страног права. Многим познаваоцима нашег фолклора остала је незапажена правна страна схватања и мисли нашег народа. Она је, међутим, изграђена и преставља прави правни монумент, јер је народ умео, да да израза своме осећају за све правне манифестације. То је нарочито јасно изражено у народним причама, које су главни извор пишчеве документације. Без објашњења, често веома слободних, али у сваком случају консеквентних, прочитања многих места из наших народних песама или приповедака, остала би нам незапажена у погледу на право и правни смисао нашег народа, па је у толико ово дело значајније. Јер, оно открива, не само неправницима већ и правницима многе правничке истине, веровања и убеђења нашега народа, са којим се, иначе, често срећемо, али их не запажамо. Пишчева излагања имају научни карактер. Она се ништа не разликују од научних расправа и научне документације која је тако богато заступљена код г. Др. Чулиновића. На1бољи доказ колико је ово дело успело јесте у факту, да је за кратко време ишчезло из продаје, будући да су и неправници и правници желели, да се обогате оваквим једним значајним делом. Ми ово дело с тога са највећим задовољством препоручујемо. Бранислав Ђ. Нушић: Реторика — наука о беседништву. Друго издање. Београд, 1938. Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д. стр. 549. За кратко време ово јединствено дело своје врсте постигло је друго издање, јер је писац пок. Нушић умео ову материју, иначе веома разрађену у иностранству, да прикаже нашој читалачкој публици у размерима њој потребним. Предајући беседништво у Војној Академији, пок. Нушић је ову грану науке детаљно обрадио, а као дугогодишњи говорник и литератор, из саобраћаја са људима, могао је да утврди, шта све недостаје онима који говоре, па им је пружио један кратак преглед теорије и праксе, из које ће читаоци видети, да је беседништво наука, која је добила право грађанства међу осталим наукама и да се манифестује у беседама великих беседника чије је беседе, веома добро пробране, писац приказао у другом делу своје књиге, посвећеном историји беседништва. Несумњиво је, да се беседник пре свега рађа. Природа је најмање даровита код беседничких генија. Зато они, најчешће као народни трибуни, избијају свом снагом из просечне средине и воде државе, народе и масе. Али, и тим великим беседницима потребна су основна знања из реторике и упознавање са њеним облицима, јер обдарен беседник, ако је још и научен, може свој таленат најбоље истаћи. Зато ће ова књига корисно послужити и тим највећим говорницима, а да не говоримо о онима, који су по дужности, често без говорничког талента, позвани да говоре. Њима ће ово дело бити свакодневни саветодавац. 1а В а I а 111 е роиг 1а рајх, Мебза^ез, ГЈес1ага1тп8 & Бјзсоигз с!ез СћеГз (Је Соиуегпетеп! — Ргтараих с1оситеп(;8 о№ае1з (10 зер!етђге 5 Ос1оћге 1938). Рапз, 1трптепе <1и »Тетр з«, 1938, рр. 107. Уредништво великог француског листа Тана (1.е Тетрб) добро је учинило, што је у горњој брошури названој: Борба за мир, сачувало најважније поруке, декларације и говоре шефова влада и других одговорних државника у трагичним данима септембра и октобра 1938 год. Не може се спорити, да су државници, који престављају демократију и права народа, били добронамерни када су учинили велике уступке групи сила из другога табора, чак по цену мењања држава мирним путем. Међутим, најближа будућност потврдиће да ли је тим уступцима дефинитивно спасен мир или је он само одложен, да на његово место дође један од најкрвавијих ратова човечанства, који би се водио на идеолошком терену. л том будућем светском крвопролићу, несумњиво, да мора победити право над силом, али по цену каквих жртава? Несумњиво је да право мора