Бранич

313

у индивидуалистичким срединама лични интерес је најтеже обуздати, и човекову личност најтеже заштитити. Али ипак личном интересу закони и традиције поставили су прве бране у анг ло -саксонским државама, где је појединац најпре добио своју цену. Ако те бране нису увек моћне да заштите народно расположење од неверних приказа, оне су ипак моћне да лична права појединаца заштите од свих повреда. У тим државама, где је култ личности највећи, за најмању увреду или клеветничку инсинуацију санкције су најтеже. Сваки писмени састав или израз,. који је у било ком обиму способан да достојанство човека омаловажи, свако потсмевање и изазивање подозрења, угрожени су оштром казном. 7 ) И у Америци и у Енглеској, сваки неистинити или дифамни приказ било личности или његовог дела, не повлачи само кривичне, већ и тешке материјалне санкције. Досуђене накнаде иду кадкада у хиљаде фунти стерлинга или долара, а све то за европске прилике претставља велико богатство. У Европским државама право на накнаду може имати само онај, који докаже да је увредљиви или клеветнички напис био узрок несумњиве материјалне, а не моралне штете. У Англо-Саксонским државама, право на ову накнаду постоји увек кад постоји кривица, како онда кад је штета материјалне, тако и онда кад је она моралне природе. Са тих разлога тон Англо-саксонских публикација, одише савршеном отменошћу. У њиховој штампи нема ни трага о вулгарним нападима и увредљивим изразима. А таква отменост није само последица Англо-Саксонског школског васпитања, или урођеног џентлменства, колико последица тешких кривичних и материјалних санкција, које прогоне сваку неистину и злу вољу. Због тога за читаву деценију од 1920. до 1930. год. у Лондону су нотирани само шест штампарских процеса, док у другим државама скоро ниједан број, сумњивих повремених новина, неће проћи без по једне тужбе. Заштити личности од несолидне штампе, Француска тек последњих година поклања највећу пажњу. Први покушај увођења новијих строжијих мера направљен је пре 3 године. Међутим у тоталитарним државама личност је заштићена у толико, у колико је са режимом везана. Али у једном делу европских држава, специјално код нас, личност је скоро остављена без сваке заштите у штампарском праву, иако имамо један од новијих штампарских закона. У државама Англо-Саксонске културе иде се толико далеко, да се личност штити чак и од истина, ако то изношење истине диригује лични, а не јавни интерес. Због тога, слобода доказивања за клевете, јер је она за увреде свуда искључена, постоји само у оним случајевима, где изношење истине изискује јавни ин~ерес. Из тих разлога свакога вршиоца јавне функције, могао је са истином у руци свако напасти, без бојазки од последица, али само у случају кад се критици излаже његов јавни рад, а

7 ) 1874 1*огс1 СашђеИ'8 Цђе! ас1.