Бранич

314

„Б Р А Н И Ч"

критику захтева јавни интерес. Чим је лични интерес покретач, онда је сам мотив довољно несимпатичан, да се од сличних објашњења јавност поштеди, јер за све то постоје други путеви и начини. Код нас је међутим сасвим обрнут случај, не због закона, колико због незаконите праксе државних тужиоштава и пресбироа. Критиковање јавног рада функдионера потпуно је искључено, јер се у таквом раду не види заштита јавног интереса, већ омаловажавање саме државе. Ниједан закон не постоји о превентивној цензури, али и таква цензура код нас постоји. Противу појединих редова, као што су лекари, адвокати, судије и инжињери могу се износити најбруталније ствари. Међутим противу полицијских функционера, чак и агената, ни вапијућа се истина не може објавити. 8 ) Са тих разлога штампарске публикације код нас су могуће само онда, кад се расправљају лични интереси, који мотив у културном свету сам собом претставља кривичну одговорност, макар напис и био истинит. Због оваквог стања код нас је до скора поред озбиљних листова цветала и памфлетистичка журналистика, оличена у периодичним појавама. Револверски листићи, који су као печурке ницали и нестајали, били су безгранични у похвалама за моћне, а немилосрдни у подметањима незаштићених. Годинама није иостојала никаква мера, која би грађане од таквог зла штитила. Извесни претседници влада, који су, док су били у функцији, били Богу равни, сутрадан су пред судом таквих личности постајали објекти најружнијих напада. Кад је умрла мајка једног активног претседника владе, новине су брујале о заслугама њеним и њеног дома. Али сутрадан кад је син са власти сишао, новине нису штеделе ни претседника ни његозе родитеље, изг лажући чак да су родитељи поверене паре опљачкали и тако створили синовљево богатство. 9 ) У другим државама, увреде или клевете нанете путем штампе, кажњавају се теже од обичних увреда или клевета. Специјална санкција коју предвиђа штампарско право у толико је оправданија, што клевету или увреду, нанету путем штампарске публикације сазнају милиони, дочим увреду или клевету, нанету у некој периферијској авлији, сазнаје свега неколико особа. Али логика која важи за скоро цео свет, ни овде за нас не важи. Код нас се увреде или клевете, нанете у разговору или

8 ) У Београду је један агент осуђен на строги затвор због туче једног студента. Публикацију новина о томе, Тужиоштво није дозволило. Тог истог дана један бивши претседник суда који је оболео и у иеурачунљивом стању неку ситницу украо, био је предмет опширне судске репортаже. — Напад три грађаника на две даме, који се одиграо близу цркве Св. Саве у Београду, нотирале су све новине. Један је нападач био капетан, други војни ветеринар, чије професије у јавност нису ни изношене. Међутим трећи и најмање криви нападач био је професор, чија је професија нарочито истицана, без икакве поштеде. ') Један уредник таквог памфлетистичког листа, који је већ нестао, одлежао је две године робије за најординарнији фалсификат и продају таквих фалсификата другим лицима. Али кад је. из казамата дошао у престолницу он је и поред чл. 11. Зак. о штампи преко свог уцењивачког листа иако за кратко време осигурао себи егзистенцију.