Бранич

УТИЦАЈ ИСТРАЖНОГ ЗАТВОРА НА ИЗРИЦАЊЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ 361

те да су тиме оба оптужена починили крив. дело против туђе имовине из § 326 у в. § 328 т. 5 Крив. зак.; 2) што су том истом приликом и на истом месту сачекавши на поменути начин будући наоружани, поменутог оштећеника С. у циљу, насилног одузимања ствари, истом довикнули: „Стој да те претресемо, да немаш револвера?" и кад је овај на ову повику стао да бежи низ брдо — кроз шуму, за њим је један од њих (који је имао пушку) опалио из пушке, у намери да га лише живота; те да су тиме учинили кривично дело против живота и тела у покушају из § 167 од. II т. 1. у в. § 31 Крив. зак.; и 3) С. Т. што је пре ових догађаја на неколико дана у селу П. приредио лутрију једног сата продајући број по два динара тако, да је на поменутој неодобреној од надлежне власти лутрији за продатих 100 бројева прикупио 200 динара, те је сат после вучења лутрије добио један од учесника у истој, чиме је оптужени С. Т. починио дело из § 364 од. 1 у в. § 62. крив. зак. Оба оптужена због дела означених под 1 и 2 стављени су у истражни затвор дана 2 новембра 1938 год. Ово је решење истражног судије потврдило надлежно кривично веће, тако да су на претрес одржан дана 2. II. 1939 год. оба оптуженика изведени из изстражног затвора. На претресу оптужени дела под 1 и 2 не признају. Бране се да на лицу места нису били. Оптужени С. Т. дело под 3) признаје и брани се, да као полуписмен сељак није знао да је и овакве лутрије требало пријављивати надлежној власти. Даље из доказног поступка, а из исказа датег под заклетвом оштећеника С. Т. установило се, да је само оптужени Д. Р. са пушком, а у друштву са С. Т., пресрео овога на путу, дохватио за капут и повукао тражећи да стане да га претреса да види има ли револвер, да он — оштећеник није на то пристао, наравно, већ му се истргао и побегао, а да се на то, будући од нападача одмакао, за око стотину метара, обазрео и видео како Д. Р. у правцу њега, али много високо изнад укосо у вис, опали из пушке, тако да је куршум изнад оштећеникове главе много високо прошао, да га други оптужени није ничим напао, да се по ствари није одмах вратио, већ сутрадан са полицијом, где је нашао све ствари јер му нападачи нису ништа узели нити однели. Других сведока за ово није било. Не зна шта су хтели оптужени са овим поступком, сем то да га је Д. Р. принудио овим да бежи, да не иде мирно путем за својим послом и да му је задао страх пуцањем из пушке. После овако утврђеног чињеничког стања, суд је наравно одбацио квалификацију оптужнице за дело под 1 и 2 и нашао да у радњама оптуженог Д. Р. описатим у поменутим ставовима стоје ова дела и го: за радњу под 1) да се ради о делу из 242 кз. а за радњу под 2) да се ради о делу из § 247 кз. па га је за ова дела прогласио кривим и казнио: за прво дело са 240 дин. новчане казне, а за друго дело са 300 дин. новчане казне, те примењујући § 62 и § 63 кз. казнио га укупно са 540 динара док је оптуженог С. Т. по овим оптужењима ослободио од оптужбе (§ 280 кп.) јер је суд нашао, да у његовој радњи нема никаквог кривичног дела, а за дело из § 364 од. I кз. прогласио га је кривим и казнио са 120 дин. новчане казне. Новчане казне за оба дела, суд је изрекао, јер за тежу