Бранич

376

квог доказа и вредности и провизоран је. Ово у толико пре, што у истом приговору додаје: „а сећам се да ме је у то доба доводио код полиције мој муж М., али ми није казао зашто ме доводи". Дакле признаје тужена А.:да је у времену уступлЈења спорног имања била пред влашћу, која је како то закоч налаже њен идентитет утврдила као и садржину истог уступљења оверила • и тиме му дала важност једне законски признате јавие исправе у смислу §§ 187 и 188 грп. и потпун је доказ за онога који је подноси. Који наводи да је она неистинита или противузаконита, мора то доказати. „А неистинитост и противузаконитост овог и оваквог издатог уступљења тужена А. ничим није доказала. Тако исто суд налази да је неумесан и на закону неоснован и приговор како тужене А. тако и умешача И.: да је интабулисано уст-упљење без вредности што у смислу чл. 13 Уредбе о правној ликвидацији стања створеног ратом није После рата обновљено. А да је навод тужиочев на рочишној белешци од 14. маја 1936. год. дат, на примедбе Беогр. Апелац. суда: да он као тужилац није ни стављаб интабулацију, нити је то био дужан чиннти. Јер ако'су књиге по извештају Среског суда у Ваљеву од 25. маја 1936. године, Бр. 373 у акту По 43/31/35 год. у коме је убележена интабулација на основу реченОг уступљења за време рата уништене и после рата у обћовљене интабулац. књиге није уписана у см. чл. 2 Уредбе о прав. ликвид. стања створеног ратом а у року предвиђеном и тиме интабулација угашена у смислу чл. 13 исте Уредбе, окр. суд налази да у смислу свих законских прописа поменуте Уредбе није био дужан тужилац М. обнављати упис у послератне обновљене интабулационе књиге већ први купац М. Р. муж тужене А. као интаб. поверилац. А ово необнављање уписа од стране М. суд налази, да ни у колико не утиче на врбдност и важност прве купопродаје овога спорног имања између М. Р. И његове жене тужене А. по напред реченом уступљењу које има сва остала потребна својства једне законске јавне исправе у смислу §§ 187 и 188 гсп. Поднети оверени списак пописа заоставштине пок. Р. Г. из Близоња од стране тужене А. на рочишној белешци од 20. новембра 1930. год. од 17. априла 1929. године потписан од стране тужиоца М.; као ондашњег кмета села Близоња без икаквог утицаја је на вредност куповине овог спорног имања од стране тужиоца М. И окружни суд налази да овај списак пописа служи само за доказ да је пок. Р. отац тужене А. после своје смрти и ову спорну земљу оставио коју је наследила тужена А. а никако да је у времену пописа 1920. год. била и сопственик истог. Даље Окружни суд налази, да је тужилац по поднетим квитама, издатим му од старне продавца М. Р. а у смислу § 531 у в. §§ 641 и 652 гз. потпуно доказао исправну и савесну куповину спорног имања, јер тужена страна ни умешач исте нису оспориле као ни потпис продавца М. Пошто исте квите носе доцнији датум 16. новембра 1926. год. по наплаћеној редовној и казненој такси на основу одлуке овога суда од овога датума под Бр. 46662 од датума друге продаје умешачу И. Окр. суд налази, да би ово питање било спорно у том случају да је продавац једно исто лице одн. у овом случају тужена А. Међутим, тај случај овде није те је тужилац у своме праву не само пречи него и јачи. Ово у толико пре, што је у првим напред изнетим разлозима изнето и утврђено да тужена А. није смела нити могла и по други пут продавати ово спорно имање, када је знала да га је једанпут већ пуноправно продала. Окружни суд најзад ценио је и навод и доказ тужене стране и умешача И. да је њихова продаја и куповина спорног имања јача и преча и са разлога: што је извршена пред судом — непотврђено поравнање на белешци код овог суда од 12 новембра 1926 године, бр. 45944 и што је иитабулисана 15. новембра 1926. Ибр. 531, дакле пре наплаћене редовне и казнене таксе по квитама поднетим од стране тужиоца 16. новембра 1926. године, па је нашао: да је и овај навод и доказ без вредности, важности и утицаја на право тужбеног тражења. Јер само увођење у књиге интабулационе не ствара поаво својине, већ гаранцију купцу за дати новац а у смислу §§ 292 и 293 грађ. зак. и чл. 58 Уредбе о убрзању код суд. ислед. власти и може се господаром постати једнога непокретног добра само преносом тапије. А ово тужена А. није могла ни извршити јер са напред изнетих разлога ничим није утврдила ни да је оваквим другим отуђењем сопственик и господар спорног имања, §§ 23, 29 и 239 гз."