Бранич

382

.БРАНИЧ'

ова два спора воде по два сасвим различита правна оскова. Исто тако, кеумесан је кавод туженика да се он није могао осудити на плаћање интереса тужиоцу на досуђену му суму, стога што је он новац благовремено суду депоновао. Ово стога, што тужилац и норед тога, што је туженик новац депоновао, исти није могао подићи и њиме није могао располагати, јер је туженик депонујући исти оспорио право тужиоцу, да га он безусловно може подићи — пошто је повео спор противу тужиоца. Неосновани су и остали призивни наводи туженика, и сви ти наводи били су предмет расматрања и оцене првога суда, који је њихову важност правилно оценио". По ревизији тужене стране, Касациони суд је потврдио пресуду Окруж. суда са разлога: „Да не стоји ревизијски разлог из тач. 1. § 597 ув. §571 тач. 6. гр. п. п. јер парница, коју је туженик покренуо против тужиоца, и која се према наводима туженика води одвојено, није о истом спорном предмету, иако је између истих парничара. Наиме у овој парници спор је око наплате неплаћене кирије, док је она друга парница о противтражењу тужениковом за смањење уговорене кирије због недостатка закупљееог добра — §§ 681 и 682 грађ. зак. Ревизијски навод, да је требало прекинути поступак по овој парници у см. § 254 гр. п. п. Касациони суд није ни ценио, пошто^ се таква одлука суда не може ни испитивати, с обзиром да против ње није ни допуштен правни лек — § 256 гр. п. п, Не стоји ни ревизијски разлог о погрешној правној оцени спорне ствари — § 597 тач. 4 гр. п. п. јер то што је туженик депоновао дужну кирију не значи, да ју је исплатио, пошто се за судско депоновање дуга у см. § 895 грађ. зак. траже извесни услови, који нису у овом случају испуњени, а на име да се поверилац устеже да прими дуговану суму. Према томе, депоновање у судске руке дуговане суме не значи и ослобођење од дуга." Смањење камате, по земљорадничким меницама, врши се у специЈалном поступку по уредби и правилнину о ликвидацији земљорадничких дугова, а не у редовном парничном поступку. (Пресуда Касационог суда у Београду од 25. јануара 1939 год. Рев. 1753/38.). У правној ствари М. Т. противу туженика Б. К. и др., због дуга по меници, Срески суд у Крушевцу пресудом од 27. новембра 1937. год. П-322, укинуо' је менични платни налог са разлога: „Тужилачка страна по меници од 5478 дин. противу туженика тражила је менични платни налог, који је суд усвојио. Туженици у својим приговорима навели су: да су они земљорадници. Дуг по меници, по којој је донет овај платни налог, произашао је 1930. год. По чл. 3 т. 6 Уредбе о ликвидацији земљ. дугова у земљорадничке дугове рачунају се и дугови који су постали и обичајним пролонгирањем, а како је и ова меница постала пролонгацијом менице из 1930. год. то нису могли бити осуђени онако како мен. платни налог гласи. Предложили су укинуће мен. платног налога од 24. јуна 1937. г. П-322/37., а даље поступи по закону у смислу §§ 647 и 648 грпп. Поднели су доказ о земљорадничком својству: уверење општ. града Сталаћа под Бр. 1776, бр. 1775 од 31. октобра 1937. год. и писмо Крушевачке задруге од 1. новембра 1937. год. По проведеном доказном поступку, суд је у смислу § 368. грпп. нашао: из писма Крушевачке задруге од 1. новембра 1937. г. достављеног туженом А. види се, да се писмо односи на спорну меницу, по којој је одобрен менични платни налог од 24. јуна 1937. г. и да тај менични дуг потиче од 1930. године. _ Из _уверења општине града Сталаћа од 31. октобра 1937. год. Бр. 17/5 и 1776, види се, да су туженици земљорадници били у време постанка дуга као и на дан ступања на снагу Уредбе о ликвидацији земљ. дугова, на дан 26. септембра 1936. год. Како дуг потиче из доба пре 20. априла 1932. год. то се на исти односи Уредба о ликвидацији земљ. дугова, без обзира што је исти доцније пролонгиран меницом од 4 авг. 1932 год. чл. 3 став 6 Уредбе, то није имало места издању меничног платног налога, јер је обавезу требало по редовном поступку утврдити и упутити на регулисање по Уредби".