Бранич

СУДСКА ПРАКСА

383

По призиву тужиоца, Окружни суд у Крушевцу пресудом од 25. фебруара 1938. год. Пл. 30 преиначио је пресуду и менични платни налог одржао на снази; са разлога; „Првостепени је суд морао одмах донети своју пресуду, без обзира на права земљорадника на смањење каматне стопе, јер питање о смањењу решава се ван парнице, као посебан начин, који је предвиђен у ванпарничном поступку, дакле независно од парнице, док у парници суд мора само да досуди доспела тражења. Призивни суд налази и то да.тужени и после овакве пресуде у диспозитиву наведене, могу и имају право да уреде питање о смањењу камате у смислу Уредбе о заштити земљорадника". По ревизији туженика, Касациони суд у Београду пресудом од 25. јануара 1939. год. Рев. 1753 потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: Ревизијски навод да се призивна пресуда оснива на погрешној правној оцени ствари — § 597 тач. 4 грпп. због тога што је нашао да је првостепени суд имао да донесе пресуду оез обзира на право земљорадника на смањење камате, јер се питање о смањењу камате решава ван_ парнице на посебан начин и поред изричног чл. 17 измена о допуни уредбе о ликвид. земљорад. дугова од 30. децембра 1937. год. којим се наређује, да је суд дужан у парничном поступку извршити смањење дуга по уредби, неоснован је. Ово" са разлога што је призивни суд на чињеничко стање утврђено у првостепеном поступку, а које је чињеничко стање призивни суд усвојио § 592 грпп. дао правилну правну оцену ствари нашавши, да се смањење камате има извршити у специјалном поступку по уредби и правилнику о ликвидацији земљорад. дугова, а не у редовном парничном поступку, јер по чл. 17. измена о допуни уредбе о ликвидацији земљорад. дугова од 30. децембра 1937. год. на који се члан ревидент у својој ревизији позива, суд ће на захтев дужника у парничном поступку извршити и смањење дуга по уредби, ако дужник оспори постојање, висину или природу дуга, док у конкретном случају дужник тражи само смањење дуга по уредби, а не оспорава постојање, висину или природу дуга, како се то тражи по чл. 17 пом. уредбе". Јован Д. Смиљанић секретзр Касационог суда у Београду. Редовни суд није надлежан да расправља спорове о наплати неплаћених приноса за осигурање радника. Окружни уред за осигурање радника у Скопљу својом тужбом правдао је платни налог, који је издао Срески суд и тражио да се туженик осуди за плаћање приноса колико је остао дужан, према изводима и налозима Окружног уреда, за намештенике у својој радњи. Тужена страна оспорила је тачност поднетог извода о дуговању туженика, а не признаје ни уредност књига тужилачке стране, пошто га је Уред задуживао доприносом на особље које он никада у хотелу није држао. Срески суд у Охриду делимично је уважио тужбени захтев и пресудом својом од 12. априла 1938. године осудио туженика на плаћање 863.46 дин. Окружни суд у Охриду поводом изјављеног призива тужилачке стране по званичној дужности закључком својим укинуо је пресуду Среског суда и тужбу одбацио са разлога: „Да овде стоји разлог ништавности из § 571. тачка 6 грпп., јер ро § 10, 11, 42 Закона о радњама за тужбе подигнуте ради наплате приноса за осигурање радника није допуштен редован правни пут, јер су ови сиорови одузети од судске власти редовних судова, а о овој надлежности води се рачуна по службеној дужности у сваком стадијуму поступка § 335 грпп. Овако призивни суд узима по томе што се по алинеји 1 § 11 Закона о радњама за наплату приноса платежни налози издају од самих тих установа а по § 42. истог закона ти платежни налози као извршне јавне исправе извршују се и наплаћују се од обавезника административним путем преко властитих органа средишњих Уреда. По рекурсу тужилачке стране Касациони суд у Београду потврдио је закључак Окружног суда са разлога: „Навод рекурса да је призивни суд погрешно нашао, да у овом случају редован правни пут није допуштен и да је погрешио кад је одбацио тужбу,