Бранич

384

,Б Р А Н И Ч"

пошто је за обезбеду утуженог дуга стављена прибелешка на непокретност дужника, те је тужилац морао да поднесе тужбу суду ради правдања прибелешке да не би изгубио стечено обезбеђење, ■— неоснован је, јер правилно призивни суд налази да у овом случају није допуштен редован правни пут пошто су спорови ове врсте по §§ 10, 11 и 42 Закона о радњама одузети од судске власти редовних судова а за исте прописана специјална надлежност Окружног уреда за осигурање радника, који сам издаје платне налоге за исплату доспелих приноса. Стога је правилно поступио призивни суд кад је одбацио тужбу, којом се тражи наплата неплаћених приноса, без обзира на то што је утврђено потраживање обезбеђено прибелешком која је тужбом правдана пошто би се прибелешка могла оправдати и платним налогом самог Окружног уреда као извршном јавном исправом — § 2. тачка 10 Закона о извршењу и обезбеђењу". Правда од 5 маја 1939 год. По смрти очевој малолетно дете узима на старање мајка, без обзира што је брак између његових родитеља био разведен. Тужиља, у тужби и на расправи, излаже стање ствари овако: у браку са својим, доцније разведеним, а сада умрлим мужем М. има малолетног сина Ј. који је по разводу са мужем М. остао на издржавању код оца. Пошто је умро њен разведени муж М. Г. од надлежног старатељског судије малолетном Ј. постављена је за стараоца његова матер Ј1. После постављења за стараоца од своје свекрве тужене А. затражила је малолетног Ј. на чување и издржавање, јер се код ње по смрти свога оца налазио, али тужена није хтела да јој га да, чак и онда када је преко полицијске и старатељске власти то захтевала. По §§ 115, 118 и 119 грађанског закона по смрти оца дужност је и право мајке да се стара о издржавању и васпитању. Није истинит навод тужене стране да је она — тужиља — смењена са дужности старатељске, нити је следствено изјављен рекурс на закључак о њеном смењивању. Тужена А. у одговору на тужбу и на расправи наводи: Пре свега, приговара ненадлежности овога суда истичући надлежност старатељског суда у смислу § 264 ванп. пост. Што се тиче главне ствари излаже, да је тужбено тражење неумесно и недоказано, а прописи §§ 115, 118 и 119 гр. зак. говоре само о дужности лица тамо означених на издржавање деце, али да ти прописи нити дају право, нити наређују да деца баш морају остати код ових лица по реду означених. А мати не заслужује да добије сина, јер га је напустила кад му је била једна година дана, док сад има 12 г. Док је он био од непуних годину дана старости тужиља је пренебрегла мајчину помоћ и љубав, па му ни сису није давала, него га је однеговала његова тетка Љ. Кад је тужиља оставила малога Ј. однела је све ствари и постељне, те ништа није оставила овоме. Сада свакако и не познаје Ј. јер се за њега није никако интересовала за дуги низ година одвојености од њега. Осим тога, тужиља је сиромашног стања, док је тужена доброг имовног стања. Успешно је однеговала своје синове и кћери, па ће и Ј. код ње бити добро васпитан те је у интересу детета да остане код ње. На основу изведеног доказа Окружни суд у Нишу је нашао да тужбеном тражењу ваља удовољити са следећих разлога: „По § 119 гз. дужност издржавања и васпитања деце после оца лежи на матери. Па кад тужиља Л. захтева свога сина Ј. ради издржавања и друге неге, потребне малолетнику, она ово чини, јер је у економској могућности да се стара о своме сину. Њено је право у смислу поменутог зак. прописа да дете сама негује и о његовој исхрани, одевању, васпитању итд. Да се стара. Следствено овакву дужност наређује и § 115 гз. Када законска норма императивно одређује дужност алиментације, тим самим има право, да од сваког терећег лица захтева своје дете да дужност законом наређену изврши. Осим тога, по чл. 51 зак. о стар. матер је овлашћена, да њено дете на издржавању и васпитање код ње буде и ако није старалац детету. Међутим, тужиља Л. је од надлежног старатељског судије постављена за стараоца своме сину Ј. у смислу чл. 1 зак. о стар. што се види из приложеног старатељског писмена Обр. 101-37 од 26 јуна 1937. и што тужена не пориче. Старатељска дужност и права су замеиа родитељске дужности и права чл. 46 закона о старатељству. Да би ове обављао уредно и правилно ста-