Бранич

СУДСКА ПРАКСА

385

ралац мора имати непосредан утицај на стараника, а то је атрибут родитељске власти који прелази на старатеља у см. § 46 зак. о старатељству. А старалац своје дужности мора обављати самостално, као што и за радње своје сам одговара — чл. 35 Зак. о старатељству. Тужена А. није доказала неке особите околности које би среће ради дечије другу наредбу изискивале — § 118 ин фине грађ. зак., јер су њени наводи, које је суд ценио неумесни". По иризиву тужене стране, Апелациони суд у Београду пресудом од 6. октобра 1938. године, Пл. 1176 потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: „Призивни навод да је првостепени суд погрешио, што Је донео пресуду на основу §§ 119 и 188 ин фине грађ. зак. неуместан је, и неоснован, јер по смрти оца дужност је и право мајке да се стара о издржавању деце и када је мати жива дете у смислу § 115 грађ. зак. њој и припада а не баби. Баба по оцу долази на ред тек када дете остане без родитеља и без деде по оцу ■ § 119 грађ. зак. Призивни навод да тужилачка страна у смислу § 118 ин фине грађанског закона није доказала, да постоје околности, које би среће ради детета изискивале другу наредбу тј. потребе, да се мал. Ј. одузме из руку бабе и очеве породице и преда својој матери на чување, негу и старање неуместан је, јер се родитељска власт у смислу последње алинеје § 118 грађанског закона одузима од оца, евентуално мајке само онда ако је отац сишао с ума, ако је у тамници због злочинства, ако се некуд смете и за годину дана ни гласа ни трага не би му било или ако је распикућа, скитница и пропалица или ако би отац децу злостављао, на зао пут упућивао, њих сасвим пренебрегао — §§ 154 и 155 грађ. зак. и онда се деци старалац поставља. Међутим, овде није тај случај. А тужена А. није доказала наведене особите околности које би среће ради детиње другу наредбу изискивале". По ревизији тужене стране, Касациони суд у Београду пресудом од 24 ефбруара 1939 године Рев. 28 потврдио је пресуду Апелационог суда са разлога: „Да је неоснован ревизијски разлог из т. 4 § 597 грпп. о погрешној правној оцени спорне ствари, јер и ако се пропис § 118 гз. чијој примени у овом случају нема места, јер не постоји распра супружника, па да би суд могао о праву једног или другог родитеља решавати по овом законском пропису ипак је правилно нашао, када је потврдио пресуду првога суда, којом је малолетно дете досуђено тужиљи Л., као мајци на негу, васпитање и издржавање. Ово право тужиље Л. заснива се на §§ 115 и 116 гз. по којима су првенствено родитељи, тј. отац а кад овога нема, онда мајка дужни, па према томе, имају и право да се старају о васпитању, нези и издржавању својег детета". Правда од 5 маја 1939 год. Муж нема право на накнаду за изгубљену жену, односно мајку своје деце. К. М. и М. К. из Овсињца поодавно су се спорили око неког службеног прелаза преко имања ,пошто су суседи. Овакав њихов однос довео је једног дана и до физичког разрачунавања, чија је жртва била К. жена. М. је у јарости лако повредио К., док је његову жену ударио мотком по глави тако да је она после неколико дана умрла у болници. За ова дела Окружни суд је М. осудио на казну, али је истом пресудом К. упутио на редовну грађанску парницу за тражење накнаде за претрпљени страх и болове, као и накнаде за изгубљену жену, а мајку своје деце. По тужби К., којом је тражио да му М. плати на име накнаде педесет хиљада динара Окружни и Апелациони суд нашли су да К. има право на накнаду како за претрпљени страх, тако и за губитак жене, па му је исту и досудио имајући у виду да је његово најмлађе дете у времену погибије своје мајке имало једанаест година, док су остала била старија, те им није потребна материна нега. Касациони суд је приначио апелациону пресуду и одбио тужбени захтев К. По налажењу Касационог суда, тужилац нема права на накнаду за претрпљени страх зато што није утврђено да је услед тога било рђавих физичких последица, што је по грађанском закону потребно да би се могла