Бранич

386

„Б Р А Н И Ч"

тражити накнада. Исто тако Касациони суд налази да К. нема право ни на накнаду за изгубљену жену, односно дечију мајку, јер § 821. грађ. закона предвиђа накнаду жени и деци за изгубљеног мужа, односно оца, ако би од какве ране, повреде смрт сдедовала, па би они остали сирочад, а не прописује накнаду мужу за изгубљену жену и дечију мајку, кад деца имају оца. Ничим пак није потврђено, да К. нема имања и да децу не може издржавати, што је његова дужност по закону. Политика од 6. маја 1939. г. Уговор о закупу концесије за држање апотеке није порабни уговор. Маса пок. Ј. Л., бив. апотекара у Охриду, преко својих стараоца издала је по уговору у закуп масену апотеку са целокупним инвентаром с тим да уговор престаје важити самим протеком закљученог рока. Како се закупац апотеке, која се иначе не налази у згради масеној, већ трећег лица, није на време иселио, то су стараоци тражили интервенцију Среског суда, који је донео закључак, да се закупац у остављеном року исели и апотеку са инвентаром преда маси. Закупац је, међутим, поред осталих приговора, истакао, да се на овај случај не могу применити прописи о порабним уговорима, јер није у питању непокретна ствар која је дата у закуп већ право концесије за држање аротеке. При том, сама апотека се не налази у згради која је својина закуподавца — масе — већ у туђој згради, према чему би се, на основу закључка среског суда, морала испразнити и сама зграда, у којој је апотека смештена. Срески суд је, после одржане расправе, укинуо свој закључак, којим је закупцу наложена предаја апотеке са инвентаром маси, као сопственику концесије, нашавши да овде није у питању непокретна ствар, која је дата у закуп, већ је предмет уговра о закупу концесије за држање апотеке, на коју се, као покретну ствар, не могу применити прописи грађанског парничног поступка о порабним уговорима, већ се раскид таквог уговора има тражити редовним путем а не отказом, како се поступа са закупом непокретне ствари. Окружни суд се није сложио са оваквим гледиштем Среског суда, већ је узео, да се концесија за држање апотеке са апотекарским инвентаром сматра за непокретну ствар. Ово стога, што је маса издала у закуп апотеку а у појам апотеке спадају: дозвола, уређај, реон и просторије — локал. Без утицаја је пак што апотека није смештена у локалу власника концесије, јер ова, сама по себи, без инвентара у одређеном локалу, може бити само голо право које не може бити предмет закупа. Зато је Окружни суд одржао на снази налог о уступању апотеке сопственику — маси. Међутим Касациони сду је нашао, да је уговором дата под закуп покретна ствар, без обзира на то, што апотека није смештена у локалу власника исте. Ово стога што је власник локала, у коме је апотека, могао отказати закуп истог и за време трајања уговора о закупу концесије и инвентара, и да је апотека могла бити исељена а да се овај уговор не раскине, према чему концесија и инвентар нису везани за саму зграду, да би као такви служили истој и били непокретност у смислу прописа Грађанског законика. Зато се, по нахођењу Касационог суда, у овом случају не могу применити прописи специјалног поступка о норабним уговорима већ се спор има расправити по редовном поступку. Политика од 21. маја 1939. год. Уз призивно писмено не мора бити приложеео пуномоћије адвоката. По закону о грађанском парничном поступку призив, уложен противу пресуде првостепеног суда, мора поред осталог садржавати и потпис адвоката. У пракси се појавило питање да ли уз ово писмено, поред сигнатуре мора бити приложено и пуномоћије из кога би се видело, да је адвокат овлашћен да парничну страну у спорној ствари пред призивним судом заступа. Противно схватању призивног суда, Касациони суд је донео одлуку, по којој не мора оити приложено и пуномоћије, већ је довољна и сама сигнатура, с обзиром на § 559 грађ. парн. пост. по коме се призивно писмено сматра као припремни поднесак. Политииа од 26. маја 1939. год.