Бранич

БЕЛЕШКЕ

395

лин Вукићевић из Суботице, Сава Поповић из Алексинца, Јован Коштуница из Новог Сада, Пера Милосављевић из Београда, Др. Јури Штемпихар, из Љубљане, Јагош Драшковић из Струмице, Ђорђе Ускоковић из Прокупља, Милија Пироћанац из Смедерева, Новица Шошкић из Пожаревца и Будимир Пјевачевић из Краљева. У надзорни одбор: Иван Живковић, претседник суда из Пирота, Милан Манојловић из Петровграда, Спасоје Вујић, претседник суда из Прокупља, Светислав Поповић из Прибоја, Љубомир Стефановић из Љубљане. Претставници ове листе предложили су следећу резолуцију: „Скупштина Удружења судија Краљевине Југославије на својој шестој редовној годишњој скупштини, саслушавши извештај досадашње управе и говорнике на скупштини, констатује: 1) да управна власт није у потпуности спровела у живот уставно начело из чл. 100 и 101 Устава, начело иезависности правосуђа; 2) шга више управна власт противно уставним одредбама и даље врши највећи утицај на правосуђе. Тако, иако у духу Устава и освештаних начела. која кзвиру из принципа кеззвисности, поред сталности и непокретности треба обезбедити судијама аутоматско напредовање, одредити посебно принадлежности у постављању судија нарочито оних на челу правосуђа, у потпуности применити изборни систем, управна власт и данас путем давања напредовања у вишу групу, путем постављења на више положаје и давањем разних комисија са наградом ван судске функције врши највећи утицај на правосуђе; 3) то има највеће штетно дејство по развитак правосуђа и развитак законитости у земљи; 4) досадашња управа није показала ни одлучност ни енергију за извојевање уставних судијских права. Нарочито Касациони судови нису узели у заштиту своје изборно право за више судије". Пошто су сматрали да им је учињена неправда непризнавањем изгласавања њихове управе и предложене резолуције, преставници ове друге групе одржали су састанак код кафане Таково на Теразијама, па су редактору Политике дали следећу изјаву: „Резултат скупштинског гласања у најмању руку остао је споран, и није аутентично утврђен. Ми тврдимо да смо добили већину, док друга страна каже да је она добила већину. Стоји несумњиво факат да бројање није извршено и иије казан тачан број који је гласао за једну, а који за другу листу. Учињен је пропуст у томе што кад је већ на скупштини избио спор није извршено појединачно бројање, па би се на тај иачин утврдила аутентичност тврдње једне или друге стране. Но мимо тога ми не сматрамо да тај неспоразум на скупштини претставља проблем за судијски сталеж. Чињеница је да све судије, дакле обе стране, истичу апсолутну потребу да се положај судија регулише у духу устава који је истакао начело кезависности правосуђа. Само су се појавиле две различите струје у погледу методе како досадашње тако и будуће акције. Млађе судије и судије из унутрашњости тражиле су енергичнију акцију него што је досад била. Друга страна је била означена као страна помирљиве акције, према томе не може се уопште говорити о неком неслагању у судијском реду. У погледу битних питања, ради се само о питању методе. У ту сврху, да не би испао неспоразум у судијском реду, и да би се избегло трвење око јучерашњег избора управе, ми смо посетили и г. Русомира Јанковића, досадашњег претседиика Удружења судија и г. Паљића, носиоца друге листе, па смо и код њих констатовали да су у својим захтевима и тежњама судије једнодушне, а уколико постоји размимоилажење то се односи на методу акције. Заједнички смо констатовали најбољу вољу да се избегну непотребна објашњења око јучерашњег избора. У ту сврху ми смо предложили да било стара управа, било управа са листе г. Паљића на јесен сазове ванредну скупштину, пошто се сада појавило огромно интересовање свих судија из целе земље за регулисање судијског питања па та скупштина може бирати нову управу с обзиром на проширени круг удружења. У сваком случају ми ћемо и даље наставити досадашњу активност". Адвокатски ред са симпатијама прати борбу судија за њихова права, али у овом сукобу поводом избора управе задржава најстрожију неутралност. Др. Бидан О. Благојеваћ, адвокат