Бранич

ОБЈЕКАТ ДЕЛА ИЗ § 282 К. 3.

413

пристанак жртве, дотле учинилац у §§ 280—283 помаже туђи блуд, са пристанком жртве, из мотива користољубља. 7 ) Дакле постоји разлика у мотиву дела и ставу жртве. Мотив учиниоца је одлучан моменаш за инкриминацију радње, јер законодавац предпоставља да због тог мотива прети опасност да радња узме широке размере. Са гледишта опасности коју показује учинилац, и која је за законодавца меродавна за инкриминацију, сасвим је свеједно да ли учинилац подводи морално сачувана или морално искварена лица. Штетне последице ванбрачног полког живота настају, као што ћемо видети, и у једном и у другом случају. Асоцијалан јг и иодвођач и ирофесионалне чроститутке исшо толико колико и иодвођач невине девојке. За друштво је и онај први опасан, јер му се прилика за зараду много више указује код подвођења невине девојке него професионалне проститутке. Зато друштво има разлога да се боји од сваког подвођења без обзира на моралност особе коју он подводи. Према свему, ако имамо у виду природу дела из §§ 280—283 с обзиром на личност учиниоца, која је овде одлучна за инкриминацију, онда моралност подведене особе не долази у обзир. Да моралност особе не долази у питање, можемо доказивати и анализом законодавног циља и објекта заштите. Док смо код кривичних дела насилне обљубе нашли да се ради првенствено о индивидуалном интересу и да је циљ законодазца да заштити полни интегритет и слободу појединца, дотле код иомагања туђег блуда ради се ирвенстрено о општем интересу, оишшој оиасности, која је слична оној из паљевине и поплаве где индивидуална штета и опасност према општој долази у позадину. Законодавцу је циљ да спречи ширење ванбрачног полног живота уопште. 8 ) Кад је реч о општој опасности ванбрачног полног живота ми смо горе истакли да је он штетан по заједницу, јер је нерегулисан и не служи развићу заједнице. Кад је пак реч о опасности ванбрачног полног живота који узме форме и размере из §§ 280—283 онда имамо пред собом много већу опасност и баш директно за опште интересе. Ту се у ствари ради о помагању и

7 ) Мада §§ 282 и 283 ништа не говоре о користољубљу ипак мислимо да је и у овим случајевима потребно да је учинилац дело учинио из користољубља. То између осталога излази и из оног тумачења свих коментара да су дела из §§ 282 и 283 квалификоване форме § 280, који изречно предвиђа користољубље. Уп , МШегтаГег, ор. сИ. 3. 186. — Треба приметити да § 280 поред мотива користољубља предвиђа помагање блуда из навике. Ми смо изоставили да говоримо о навици јер се ова дела из навике ретко чине; с друге стране по правилу оиај који дело чини из навике, чини то и из користољубља а обично и обратво. Што се тиче појма користољубља упореди наше цит. дело стр. 236. Корисгољубље је тежња за, материјалном а не за моралном или идеалном добити као што то схвата Живановпћ у већ цит. делу стр. 112. 8 ) Ог. Аи^. КбМег, говорећи о деликтима против јавног морала и у нем, пројекту из 1927 г. вели да у најширим круговима, с обзиром на исторнско искуство, влада уверење да пораст слабости у полном моралу повлачи собом тешке опасности за народно здравље и народну снагу. Са овог начелног гледишта полазе и нови пројекти |2, Вд. 96. 8. 360). Несумњиво да ширење ванбрачног полног живота претставља највећу слабост полног живота, отуда и тешку опасност. Из изложеног видимо још један доказ колико је идеја општег интереса у овим деликтима у новом законодавству јако истакнута.