Бранич

СУДСКА ПРАКСА

425

пресуду у погледу дела из § 166 к. з. поништити из разлога наведених у пресуди Апелационог суда, него је могао поништити првостепену пресуду само "из раздога што је ослобађајућим делом првостепене пресуде био исцрпен предмет оптужбе. А што је дело из § 166 к. з. предвиђено као засебно кривично дело у посебној глави Кривичног законика, а дела за која је била подигнута оптужница предвиђена је опет у посебној глави Кривичног законика то из тога не следи да суд није могао огласити кривим оптуженог преступа из § 166 к. з. кад је било у питању расправљање истог чињеничног стања. Овај захтев за заштиту закона је темељит. Наиме по § 273 од. II Скрп. предмет пресуде је оптуженик и његово дело је предмет оптужбе. У конкретном предмету Окр. суд у Новом Саду на гл. претресу одржаном 15 септембра 1938 г. расправљао је о делима означеним у оптужници Држ. тужиоштва у Новом Саду од 25 марта 1938 г. бр. К. К. 1003/1937. У својо.ј пресуди, коју је донео по завршеном гл. претресу Окр. суд је устаиовио, да је оптужени П. М. заиста починио горе означеном оптужницом инкриминирана дела, али је установио и једну нову чињеницу, наиме, да је та дела оптуженик починио у потпуно пијаном стању да је таково стање проузроковао умишљајно т. ј. да се умишљајно напио до бесвесности. Из овако установљ>ених чињеница произилази, да је предмет пресуде било оно дело оптуженога, које је у оптужници Држ. тужиоца инкриминирано с тнм, да је установљеиа једна нова чињеница а то је, да се је оптуженик умишљено употребом јаких пића тако опио, да је постао неурачунљив, и инкриминирана дела у том стању починио. Не ради се овде дакле о два потпуно засебита дела, већ само о једној новој чињеници, коју чињеницу је Окр. суд тек на гл. претресу установио. По § 279 од. I Скрп. пак ако се у току гл. претреса покаже, да утврђење чињеница имају обележја кривичног дела, за које би био надлежан судија појединац Окр. суда или срески суд, неће суд ту ствар упућивати пред ове, него ће је сам пресудити. Зато Окр. суд, када је током гл. претреса установио гу иову чињеницу да се је оптуженик умишљајно опио, и инкримииирана дела извршио у таквом стању, није могао оптуженика ослободити од оптужбе у погледу инкриминирана дела на основу § 280 од. I ст. 3 Скрп. а у вези са § 22 Крз. јер је та нова чињеница, која је установљена на гл. претресу заједно са чињеницама садржаним у оптужницв остварила једно ново кривично дело, т. ј. дело из § 166 Крз., те је суд требао оптуженога прогласити кривим само за дело из § 166 Крз. а не да га претходно ослободи за инкриминирана дела и то зато, јер је дело из § 166 Крз. у конкретном случају почињено онда, када се претходно установе оне чињенице, које су у оптужници садржане. Све те чињенице, како оне које су обухваћене оптужницом, тако и оне, које су накнадно утврђене на гл. претресу сачињавају једну целину, те зато није потребан посебан предлог за гоњење дела из § 166 Крз. Према горе изложеном онда, када је Окр. суд оптуженога у погледу у оптужницн инкриминисаних чињеница ослободио од оптужбе на основу § 280 од. I сл. 3 Скоп. а у вези са § 22 Крз. остварио је повреду материјалног закона из § 337 бр. 1 ал. б) Скос. а Апелациони суд у Новом Саду када је поништио пресуду Окр. суда у погледу дела из § 166 Крз. јер да за то дело нема оптужбе повредио је закон у § 399 од. III Скрп. а и зато што поништавајући пресуду Окр. суда у осуђујућем делу није изрекао своју пресуду, којом се оптуженик за то дело ослобађа од оптужбе и зато је захтев за заштиту закона гл. држ. тужиоштва у целости основан, па га је Касациони суд уважио. О једнои установљекој наградм по молби адвоката према властитој странци, у парници адвоката противу властите стракке, не може се више мериторно расправљати о висини исте. (Пресуда Касационог суда у Новом Саду од 6 априла 1939 год. Рев. 686/36). У парницама К. Др. Ђ. противу трг. фирме Н. Оделење Б. Београдског Касационог суда у Новом Саду поводом ревизије туженог донело је ову пресуду: Ревизију тужене не уважава и поби.јану пресуду призивнога суда потврђује итд. а са доле наведених разлога: