Бранич

614

,Б Р А Н И Ч*

сва своја плаћања, — а тужилачки одбор ове тврдње не пориче, већ признаје, — а ничим иначе не утврђује датум када је наплату од тужене банке захтевао, — онда се никако не може узети, да се тужена банка налази у поверилачкој доцњи од 20 априла 1934 год. и да је од овог дана дужна платити законски интерес. Напротив према изнетом стању тужилачки одбор има право на законски интерес тек од дана поднете тужбе, а то је од 23 јуна 1936 год. јер је тек тада позвао банку да дуг плати — §§ 887 и 889 грађ. зак. па је зато у овом делу призив тужене странке уважен и пресуда преиначена. Што се тиче призивног навода, да у овом случају има места примени чл. 17 Уредбе о зашт. новчаних завода, Апелациони суд налази, да је овај навод неумесан и неоснован, јер предметни дуг претставља повраћа1 депозита, а депозитне обавезе не спадају у врсту обавезе на које се односи чл. 17 Уредбе о заштити новчаних завода". По ревизији тужене стране, Касациони суд у Београду пресудом од 22 јуна 1939 год. Рев. 2015/37 потврдио је пресуду Апелационог суда са разлога: „Неосновани су ревизијски наводи тужене стране, којима се истиче, да је пресуда призивног суда заснована на погрешној правној оцени ствари — § 597 т. 4 гр. п. п., јер је призивни суд на утврђено чињеиичко стање нравилно применио материјални закон, налазећи да се тужена банка у конкретном случају не може користити Уредбом о заштити новчаних завода. Стање ствари у овој парници међу странкама није спорно. Према наводима и тужилачке и тужене стране, Одбор за подизање споменика у Мојковцу положио је код Црн. банке — фил. у Колашину суму од 24.552 дин. с тим, да се ова сума исплати благајнику одбора Ј. Л. преко фил. исте банке у Беранима. У међувремену тужена банка тражила 1е одлагање плаћања по Уредби о заштити новчаних завода и пошто јој је одобрено одлагања плаћања, одбија да спорну суму одмах тужилачкој страни исплати. Међутим, заштита коју банка ужива по чл. 17 поменуте Уредбе не односи се на спорно потраживање тужилачке стране, јер ова обавеза тужене банке не спада под појам дуговања, заштићених чл. 17. — Касациони суд наиме сматра, да смисао донете уредбе и потреба заштите новчаних завода, упућују на то, да се одложе она плаћања банке, која су заснована на уговорима о зајму или другим уговорима, на основу којих би банка била овлашћена да положени новац употреби за своје послове. У случају пак, када се банка појављује као обавезно лице, које извршује исплату положеног новца одређеном лицу, онда ту нема дуговинског односа у смислу уредбе, јер ту банка врши техничку радњу преноса, без права да се новцем улагача користи. У конкретном случају, туженој банци положен је новац да га преда благајнику Л., тај новац није дакле дат у циљу да њиме се банка користи као својим капиталом, нити је тај новац могао да се употреби за неку другу сврху, сем оне које је налогом тужилачке стране опредељена. Па како је циљ заштите, да се одложе плаћање оних обавеза новчаних завода, које они услед промењених привредних прилика, нису у стању да одмах исплате зато, што је новац опредељен за исплату ових обавеза употребљен за друга пословања банке, то се банка не може позивати на заштиту по уредби и у оним случајевима, када положени новац није могао бити употребљен за банчине послове. Ако је према изложеном, обавеза једног новчаног завода била да положени новац преда одређеном лицу, без права да тај новац употреби за своје послове у виду давања тог новца на зајам или на други начин, — онда отпада циљ заштите, а самим тим и примена поменуте уредбе. Ово с тога, што разлог постојања заштите лежи у томе, што су новчани заводи положени новац од трећих лица употребљавали за своје послове, па сада услед промењених прилика не могу да дођу до својих потраживања, али када новчани завод није имао овлашћења да примљени новац од трећих лица употреби за своје послове, — као што је у конкретном случају, онда не постоји разлог заштите, нити се њиме новчани заводи могу користити". Примедба: Питање заштите новчаних завода у погледу одлагања плачања било је различито регулисано од 1932 год. па до данас. За сад важи само Уредба о заштити новчаних завода и њихових веровника од 24 новем-