Бранич

618

„Б Р А Н И Ч*

У делу се приказује и дипломатски церемонијал, који игра велику улогу у традициоиалним монархијама а нарочито у Енглеској. Николзон наводи поводом тога класичан случај, да у своје време због једонг питања протокола умало није букнуо рат између Француске и Шпаније. Ова књига како за дипломате од позива тако и за остале правнике претставља једно веома интересантно дело. 6еог§ 5иагег: В г I а п с1, 5 а V 1 е ■ 8 о п оиуге. Рапз 1939. Читајући ово мајсторски написано дело о животу и политичкој каријери великог француског адвоката и државника Аристида Бриана, човек је проучио један велики део историје Треће републике. Аутор, који је раније написао и једно одлично дело о Клемансо-у, пишући своје дело о Бриану имао је у рукама и поверљива документа, која су му ставили на расположење Брианови наследници. Он је прелистао сву кореспонденцију као и дневник овог знаменитог политичара и државника. Бриан је за живота важио за боема код оних, који га нику познавали, јер је мало важности полагао на сво!е одело и на локале у које је одлазио. Али он је имао један потпуно буржоаски смисао за ред. Он је чувао сва њему упућена писма и класирао их је. Он је бележио све многобројне догађаје из свога живота. И у новчаном погледу био је он крајње тачан. Све приче о недостатку новца у његовом животу само су бајке. Већ као млад правник он је дошао у Париз са 8000 франака, што је била прилична сума у прошлом столећу, а нарочито за једног сиромашног академског грађанина. Када је изабран у комори имао је већ 50.000 франака. Он је непрестано радио и зарађивао, као одличан адвокат, секретар странке и даровит новинар. Као човек доброг срца био је тако у могућности да пружа помоћ својим оскудним пријатељима. Писац је бацио поглед и у сентиментални живот Бриана. Изнео је пуну истину о његовом чувеном „греху младости", због којег умало није Бриан изгубио своју адвокатску каријеру, а који су му његови противници пребацивали све до краја живота, ма да није било стварне подлоге за то, што је аутор ове књиге утврдио. Када човек чита живот Брианов једва може да схвати, да је он имао толико огорчених непријатеља, колико их је он као политичар имао. И Бриан је прошао у млађим годинама кроз револуционарни период као и други, али је из истог брзо изашао прекаљен. После је ставио свој велики таленат у службу унутрашње политике, а после рата се сав посветио спољној политици и успостављању светског мира. Бриан није био лицемер и лажно велики човек као многи други, ко.јима је потстрек дао млади сопијализам. Описујући Брианов живот писац у пролазу упознаје читаоца изближе са Милераном, Вивианијем, Жоресом и Блумом. Међу њима је Жан Жорес можда најмање симпатичан. А и о Анатолу Франсу изрекао је неколико оштрих али праведних речи. За овог богомданог писца, рекао је, да би боље било. да он уопште није ни ушао у политику, јер је погрешно вођеном политиком — и својом несталношћу у њој — губио само од свог угледа стеченог у књижевности. У четрдесетој години овај жилави Бретањац после поновљених неуспеха ушао је ипак у парламент, где најпре није заступао свој родни крај већ индустријски срез Св. Етјен. Али када се нашао на седлу, Бриан се брзо ггробио у прве редове. Већ у првој скупштини постао је министар. О од тада ређала се је беспримерна серија кабинета којима је он претседавао. До сада су изишле две књиге Брианове биографије. Прва обухвата период од 1882—1904 и описује његов мучан успон. Друга обухвата време његових великих успеха до почетка рата. Ускоро ће изићи и трећа, завршна свеска, за коју влада највеће интересовање, јер ће у њој аутор изнети драгоцене податке о још не сасвим расветљеној улози Бриана за време извесних фаза у светском рату и о његовом великом миротворном раду после рата. Милорад Антоновић, адвокат.