Бранич

ПРИКАЗИ

617

Обавеза потписника по застарелој меници није више солидарна, већ обична јемачка обавеза по § 829 Гр. зак. (Касациони суд у Београду, Рев. 1353 од 24 новембра 1934 год.). Тужилац В. тужио је суду Д. као трасанта на меници издатој 1908 год. и молио суд за осуду на плаћање. Београдски трговачки суд иресудом од 19 априла 1934 год. По-1331/34 осудио је туженог Д. на плаћање главне суме, нашавши да је неуместан приговор туженог да је престао бити солидаран дужник, пошто је меница застарела и да је постао јемац по грађанском законику, зато што меница и ако је застарела и постала грађанска обавеза, није изгубила својство солидарне обавезе. По незадовољству тужене стране Београдски Апелациони суд пресудом својом Р.Бр. 4271/34 од 3 октобра 1934 год. одбио је тужилачку страну од тражења, нашавши: „Како се из аката овога спора види да је спорна меница издата 1908 год. а наплата по истој тражена тужбом на дан 4 маја 1933 год., онда је од дана издања до дана тражења наплате прошло више од пет година, то је ова. меница у смислу § 829 у в. § 928 грађ. зак. постала грађанском обавезом, те се има сматрати као облигација, односно као приватна исправа у пуноважној законској форми и као таква служи као доказ за грађанскоправну обавезу дужникову, пошто се њена доказна вредност цени по § 189 г. с. п. Но притежалац менице, односно тужилац био је дужан с обзиром на § 829 гр. зак. а у смислу §§ 149—151 трг. зак. да претходно утврди немогућност наплате од главног дужника, што он није учинио, па је и само тужбено тражење постало неосновано. Према томе ни разлог суда у ожалбевој пресуди. да је самим протеком рока од 5 година,. поставши грађанском обавезом, спорна исправа задржала сва својства солидарне обавезе и према туженом Д,,. не може. по закону опстатн, а са горе наведених разлога". Касациоии суд решењем својим (II одељење) Рев-1353 од. 24 новембра 1934 год. оснажио је ову пресуду Апелационог суда. Иван Д, Петковаћ, секретар Касац. суда у Београду.

ВРИКАЗИ НагоШ ШсоЈзоп: Б г р 1 о т а с у, 1.оп(1оп 1939, Николзон познати писац и сарадник „Дели Телеграфа" и „Морнинг Поста" бивши дипломата предузео је и успешно извршио задатак, да напише једну кратку и разумљиву књигу о главним областима позивне дипломатије, која је недавно изишла у Лондону под насловом „Дипломатија". Николзон кош пише на основу искуства стеченог дугогодишњом службом у енглеској дипломатији, обрађује пре свега у својој књизи разлику између политике и дипломатије, при чему опет с друге стране указује на њихов узајамни однос. Он је у оквиру своје књиге, у колико је то било могућно, дао један јасан преглед о енглеској спољној политици, енглеској спољној служби и дипломатији. Он побија теорију, да је концепција енглеске спољне политике била, да на континенту ствара коалиције увек са оном силом, која је угрожена од најјаче континенталне еиле. Нарочито је вредно пажње у Николзоновом раду, да је он обрадио четири из основа различне дипломатске концепције: енглеску, француску, немачку и италијанску. С обзиром на чињеницу, да су ове четири силе одговорне за Минхенски споразум од септембра 1938, то је ово груписање још интересантније и актуелније. Писац веома занимљиво описује дневни рад једног дипломате и на крају даје и једну табелу свих дипломатских израза, који су у употреби, што је веома корисно за заинтересоване, дајући тиме прилику и за практичну употребу овога дела. Он је у целини успео да прикаже тежак посао дипломате од позива, чије делање није праћено увек угодностима у животу.