Бранич

НАГРЛДЕ ЗА РАД У КРИВИЧНИМ ПРЕДМЕТИМА

637

ког, ко објективно ради и савесно мисли, а камо ли за судију, који је позван да решава најкомпликованије правне проблеме? Разлика између награде коју би за исти посао адвокат до^ био у грађанском спору, и награде која му се великодушно поклања у кривичном спору. наморава и на размишљање и на исправљање грешака, како судија, тако и адвоката. Док судије не увиде да су на погрешном путу у овом питању, и да се каткад у висине теже уздижу кад се ради о њиховим колегама, него о осталим грађанима, — адвокати се морају уздржавати од сваког тражења награда у кривичном спору. Не буде ли штићеник увиђаван, ту је награду боље поклонити, него се излагати сличним омаловажавањима. А најзад ако се не ради о нејаком брањенику, најбољи је накнадни споразум по сваку цену или у крајњем случају грађански спор, али опет никад — уговарање у истражном затвору, на које оваква пракса упућује, противу свих позитивних, и етичких обзира. Код одлука кривичних већа о наградама, не само што греше судови, већ нам ни закон тачно не каже: да ли одлуке у кривичном ћоступку уопште претстављају извршни титулус. Према г. Доленцу, јер остали коментатори то пнтање ие додирују, кривкчии суд је надлежан само да утврди награду, али не и да је досуди. Из тога би произашло да ако дужник ту утврђену нзграду не плати, пресуду о плаћању може донети искључиво грађански суд у редовном грађанском спору. То гледиште у неколико дели и наш Одветник. 2 ) Међутим тако није, јер појам „утврђење награда, из § 322 К. с. п., не значи претходно, већ коначно решење покренутог питања. У противном кривични суд постао би вештачки форум за грађанско суђење. Поред тога грађански суд морао би поштовати „утврђење" кривичног суда, без икакве могућности да у износу било шта мења. А из тога би произашло, да кривични суд који је деградиран на степен вештака у овом питању, ипак прејудицира одлуку грађанског суда, који пресуду доноси. : Да ].е досуда кривичног суда дефинитивна, ако је одлука извршном постала, произилази и из § 323 К. с. п. Тај пропис као што је н.аглашено, даје две могућности досуде: путем пресуде и путем решења. Зар извршна пресуда о свему, па и о трошковима, није увек извршни титулус, за све што је њом покренуто и расправљено? Кад тако не би било, онда би о истом питању могли. имати две одлуке: кривичног и грађанског већа. А такву могућност-искључују и закони и правна логика, која за један про< блем судску машину покреће само један пут, а никада више пута, инузев у поступку понављања. Наравоученије из свега овога било би, да се што пре донесе правилник о наградама, за све послове који се обављају по кривичном судском поступку. Да би нејаки били заштићени, потребн.с) је предвидети извесни имовински минимум, који се може поклапати са неотуђитим делом, а који би овлашђавао на бесплат: ног браниоца у-свим кривичним епоровима. Ко се том привиле.т

! ) Стр 158, седми број из 1939 г.