Бранич

АСПО ПВЕКА Ш СА1Ј5А

последице пропуштања. Кад се по себи искључује помисао, да би један законски пропис био бесмислен и написан за то, да се не примењује, онда је јасно да би се морало према свему узети, да се тај пропис § 209 грпп. примењује код свих рокова, где год изрично није изузет па следствено и код рока за одговор на тужбу. Према томе остаје као тачно: да се одговор на тужбу може поднети и после пропуштеног рока а све дотле, док тужилац не стави предлог за доношење пресуде због пропуштања.

Ог. Љубпмир С. Вагнер. Београд. дс11о Ићега 1*5 саш^а (§еи ас! Нћег1а1еш ге!а!ае) 1 Раг. 166. к. г. Наш кривични закон нигде не спомиње случај асМо Нђегае 1П саизат ма да исти познаје (§ 22 к. з.). Разлог за овако држање законодавца наћи ћемо у мотивима пројекта за наш нов законик од 1910 год. где се на страии 169 вели: „да овај случај није иарочито потребно предвиђати, јер је јасно, да ће извршилац одговарати за извршено дело, пошто се одлучио за његово извршење у свесном стању". И ако је констатација тачна, потребе данашњице изискују ипак да се ближе упознамо са овом максимом, како би могли тачно разликовати случајеве асИо Нћега 1п саиза од случајева предвиђених параграфом 166 к. з., тј. случајева умишљајног или нехатног довођења у стање неурачунљивости опијањем као и извршења у напред непредвиђеног кривичног дела у таквом стању. Појам асИо 1Шега саи§а у односу на неурачунљивост изазвану опијањем. Под ас1Јо Нћега Јп саиза разумемо довођење себе у стање неурачунљивости опијањем, ради извршења кривичног дела у томе стању. Код овог стања је типично и битно, да га пијаница хоће као средство за извршење каквог кривичног дела. Данас је од свих признато, да се за ас1ло Пћега т саиза кажњава, ма да је рани1е било и противних мишљења. У односу на садржину самог ас11о Нћега т саиза пооизилази, да је код овог случаја реч о радњама за које постош слобода у одлучивању ма да не и у извршењу истих. Извршилац, код ових случајева, довођењем себе у стање неурачунљиеости опијањем, истовремено себе самог употребљава за оруђе ралње извршења. 2 ) У времену стварања оллуке извршилац још није неподобан за урачунљивост, док се V време лелања налази сам у томе стању. Основ кажњавања лежи V томе што 1 *е извршилац у стању неурачунљивости испунио на вини начин (свесно) елементе једног кривичног дела, чију је по-

Вкаи о томе оппшрно означечу литературу код Р. М^дег-д 1/>ћгћпсћ 1933. Стр. 281 и Томе Живановића: Основи кр. права II књ. Стр. 96 и даље,

*) Мегдег — 1.ећгћигсћ — 54г 281.