Бранич

,Б Р А Н И Ч*

следицу предвидео одн. могао предвидети још у стању подобности за урачукљивост. 3 ) Насупрот томе вииост се код § 166 к. з. односи на само довођење у стање неурачунљивости опијањем а не на кривично дело које је у таквом стању извршено а није било предвиђено још у стању подобности за урачуиљивост. Код ас4:ш Нћега т каиза као и у општс виност се може појавити с погледом на последицу тј.: на „свест одн. могућност свести код извршиоца о узрочном односу између његове радње и њене последице", 4 ) било као умишљај, било као нехат. Према томе могуће је разликовање случајева умишљајног и нехатног асНо Нћега Јп саиза. Разуме се да је за одлуку извршиоца приликом предвиђања последице која ће доцније наступити у стању кеурачунљивости важно, да извршилац није неурачунљив што ипак не значи, да је за одлучивање потребно једно потпуно нормално душевно стање. Напротив и сама смањена подобност за урачунљивост је довољна, да се извршилац у питању сматра подобним за одлучивање кад се ради о случају асНо Нђега јп саиза. Прелазећи на поједине врсте асНо Нђега ш саиба можемо у кратко навести следеће: Умишљајно довођење себе у стање неурачунљивости опијањем ради извршења кривичног дела у таквом стању постојаће онда, ако је неко себе свесно довео у стање неурачунљивости опијањем ради изрвшења каквог одређеног кривичног дела. Нехатно пак — онда, ако је извршилац каквог одређеног крив. дела умишљајно себе довео у стање неурачунл>ивости опијањем, пропустивши при томе, противно дужној пажњи, да схвати, да ће у томе стању извршити неко одређено кривично дело. 3 ) Из напред реченог произилази, да за иостојање случаја ас1:ш Нћега т саиза није довољан умишљај одн. нехат извршиоца управљен на извршење ма ког или једне групе кривичних дела, већ се исти мора како смо навели односити на једно у напред сасвим одређено (конкретно) кривично дело. При овоме, разуме се, извршилац не мора предвидети и стваран развој кривичног дела за време стања неурачунљивости изазваног опијањем. Овде ваља напоменути да је и код овог случаја могућ и тзв. услован умишљај. в ) Дајући дефиницију нехатног асИо Нћега т саиза, потребно се упустити у ближе упознавање исте, јер су оваки случајеви врло * чести, а при томе много тежи за објашњење, с обзиром на врло близак однос са елементима дела из § 166 к. з. И ови нехатни случајеви могући су, као у осталом и умишљајни случаји асНо Нћега ш саиза, и као дела извршења а и као кривична дела пропуштања. 7 ) Приликом испитивања случаја ас(ло Нћега 111 саиза извршених

9 ) Мегеег — [.ећгћигсћ — 8?г. 281. 4 ) Т. Живановић — Основни крив. права књ. П. Стр. 28. 5 ) Овако и Оег1зпсЈ — 2. 5!г. V/. 1936. Стр. 784. 6 ) Виаи о овоме опширније: Т. Живановић — Осв. кр. права књ. II Стр. 56 и даље. стр. 79 (б), Мег2ег-1-ећгћисћ Стр. 341 и даље. 7 ) Мег{»ег 1,ећгћ'Ч:ћ Стр. 281.