Бранич

СМИСАО § 320 ГРАЂАНСКОГ ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА 133

престају даље тећи и истеком судског одмора продужују се у своме току и настављају се даље од дана, где их је судски одмор својим наступом прекинуо. Они рокови, чији почетак пада у време судског одмора, не почињу ни тећи за време судског одмора већ тек са првим даном по истеку судског одмора. Примером смисао прописа § 320 биће још боље објашњен. Узећемо, да је у питању рок за правни лек — призив или ревизију — у редовном грађанском спору. Познато је да рок за изјаву призива или ревизије износи 15 дана. Странка, одн)осно њен заступник, примила је пресуду призивног суда 25 јуна текуће године. Од следећега дана — 26 јуна — тече јој рок за изјаву ревизије. До почетка судског одмора — 1 јула — протећи ће пет дана. За време судског одмора рок неће тећи, односно он ће за 46 дана судског одмора бити продужен. По истеку судског одмора рок ће" се у своме току наставити даље од. дана где је био прекинут услед наступа судског одмора тако, да ће 16 август бити шести дан рока и рок ће истећи даном 25 августа под претпоставком, да тај последњи дан рока није празник или недеља. Другим речима рок ће у том случају износити 15 дана + 46 дана судског одмора, укупно 61 дан. Други случај. Пресуда призивног суда примљена је 10 јула текуће године_ Рок за изјаву ревизије од 15 дана почеће тећи тек првим даном по завршетку судског одмора. Како до краја судског одмора преостаје још 36 дана, то ће рок у том случају износити 51 дан (15 4- 36 = 51), и истећи ће 30 августа под претпоставком да тај последњи дан није празник или недеља. Б) Другн став. У овом ставу, као што смо већ нагласили, нормирају се они рокови на које судски одмор нема утицаја. Ту пре свега долазе сви рокови у феријалним стварима без, обзира на то да ли су преклузивни или прости. Феријалне ствари текстуелно су наведене у § 318 Грађ. пар. пост., те их ми овде нећемо понављати. Нагласићемо само још и то, да судски одмор нема утицаја само на почетак и свршетак рокова у оним феријалним стварима, које су означене у § 318, већ и на оне правне ствари које су у смислу § 319 Грађ. пар. пост. проглашене феријалним. То су правне ствари, које је претседник, старешина респ. његов заменик својом одлуком, због њихове важности, од случаја до случаја прогласио феријалним. Даље, и оне неферијалне ствари, које су или одлуком суда у смислу § 251 Грађ. пар. пост. или још у самој тужби спојене са феријалном и заједнички се извиђају, пошто и оне у том случају деле судбину феријалне ствари. Код правне ствари, која је у смислу § 319 Грађ. пар. пост. проглашена феријалном и то саопштено странкама респ. заступницима пре наступа судског одмора, не би имали ништа нарочито нагласити. Други је случај са стварима које дефинитивно постају такве током судског од-