Бранич

СУДСКА ПРАКСА

'20К

чимо, да су спорови из апсолутне надлежности окружних судова махом непроцењиви и пука је случајност — уосталом без икаквог значаја за« питање које расправљамо -— што се може проценитн пекунијарни интерес и новчани износ штете коју би јавни орган грађанину нанео повредивши своју службену дужност. Ни.је потребно а није овде ни место, да излажемо посебне разлоге: сваког појединог случаја непророгабилне стварне надлежности окружних судова. Напоменућемо само уопште и без дистинкције, да је закон хтео> на овај начин да осигура за извесне спорове потпун поступак и објективно. расправл^ање у највећој мери. Што се посебице тиче спорова о накнади штете коју грађанима причине државни или самоуправни органи неправилним вршењем службе, ваља нарочито истаћи да код њиховог одређивања надлежности прво место. заузима правилно функционисање јавне службе и њен примарни значај за поредак у држави и друштву. Државни апарат може негде и да* запне, али вера граћана у његову исправност не сме никад да се изгуби;. чак ни сумња да се појави. Сваки члан државне заједнице и сваки орган. јавне управе треба да буду уверени, да ће штета једних због неправилног рада других свагда наћи свој епилог пред објективним и непристрасним форумом. Установити одговорност за неправилно функционисање државног апарата и дати грађанима могућност да нападну сваки неправилан акт државне управе, значи у ствари много учинити за поверење грађана. у рад државних органа. А вера у законитост и правду, добра је половина: њихова. Вера у правду, најближа је правди. Довољно је имати на уму само то, па — у питању је највиши општи интерес — без оклевања и без икакве резерве позвати објективан и непристрасан суд у најпунијој мери, да расправл>а споменуте спорозе. У домену приватног пронесиог права, то су окружни судови у лицу својих.. грађанских већа. Ево из тога дубљег разлога за наше спорове не ^може да буде надлежан судија појединац окружног суда, јер се његова надлежност цени с обзиром на имовинску вредност спора а она овде ндје ни од каквог значаЈа. Код спорова за накнаду штете коју повредом права грађанину нанесе јавни службеник, у први план долази повреда права као т а к в а и с а м а п о с е б и, без обзира на њен имовински ефекат. С једног општег и вишег гледишта реда и здравог поретка у држави и друштву, као с обзиром на потребу неокрњеног повереља грађана у исправно. функционисање државног апарата, — на теразијама тих критеријума најситније имовннске —реперкусије неправилног рада јавних службеника исте су тежине као и огромне материјалне жртве. Повреда је важна, пекунијарни интерес не значи нишга. Била у питању једна аспра или читава милијарда, стварна надлежност за ове спорове не може се изменити. Највиши јавни интерес захтева, да рад државне управе буде законит и да свагда најобјективнији форум у пуној непристрасности утврђује одговорност за њен неправилан рад. Није тешка грађанска имовинска жртва коју повреда права од стране јавног службеника собом доноси; не исцрпљује снагу државе њена материјална одговорност за неправилан рад јавних органа; али је убитачно и за грађане и за државу страховање од гажења права за које би портал правде био затворен. Поверење грађана у претставнике јавне власти — а нарочито судске, ми то подвлачимо — по сваку цену треба очувати. У процесноправном погледу свему овоме ваља додати, да општа. стварна надлежност у грађанским парницама по нашем поступку припада окруашим судовима (§ 46 ГРПП). Надлежност среских судова као прво-. степених парничних власти ограничена је на оне спорове који су им законима изричито уступљени (§ 44 ГРПП). То је опште схватање наших процесуалиста. Исто тако и надлежносг судије појединца окружних судова претставља изузетак који је закон специјално издвојио и регулисао (§ 6 ГРПП)^ По својој општој стварној надлежности и по каквоћи поступка који се пред њима примењује, окружни судови као грађански колегијални судовк^