Бранич

262

„Б Р А Н И Ч"

•кона из § 337 т. 2. к. п., те поништаза пресуду окружног суда у погледу квалификације дела оптуженога и одмерења казне, те дело оптуженога описано у пресуди окружног суда квалификује по § 128 од. 2. к. з. и осуТјује га, и т. д. а са доле наведених разлога: Држ. тужилаи је уложио ревизију и то због повреде мат. закона из .§ 337 бр. 2. к. п. због погрешне квалификације дела, јер је истрагом утвр*ђено, да је оштећени у време извршења дела био у униформи редара, као и да је оптужени делао са знањем, да напада јавног службеника. Околност пак, да ли је оштећени био дежурни или не, без утицаја Је на кривичну одговорност, обзиром да је редар дужан свакад интервенисати, када је учињено какво кривично дело, по прописима своје службе. "Због примене § 71 т. 4. к. з. и благе казне. Касациони суд је кашао: да је основна дужност општинских редара, да одржава и штити јавни поредак и спречава вршење кривичних дела, и нереда у опште, па и онда, када се не би налазио у ноћној патроли, нити нарочито био послат, да дотични неред спречи. Уредба бр. 13.000 из 1899 г. М. У. Дела у свом § 8 посл. начела, изрично наређује, да полицијски органи имају и без наређења, да поступе, ако дознаду за какво кривично дело, а јавна безбедност би захтевала, да се одмах предузму затсонске мере. Према томе, када се из чињеничног стања установљеног у нападнутој пресуди, види да је у критичном моменту оштећеник као оп"штински редар покушао да по дужности спречи оптуженога, који је у напитом стању шенлучно пуцајући из пушке и да је при вршењу помен. своје дужности нападнут и физички од стране оптуженога, који му је том приликом сломио и леву руку онеспособивши исту трајно за 15—200/о, онда у оваквоме делу оптужениковом стоје сва битна обележја злочинЈства против држ. власти озн. у § 128 од. 2. к. з. Стога Касациони суд, нашавши, да је пом. ревизија основана, јер је у нападнутој пресуди услед иогрешне квалификације дела учињена повреда материјалног закона из § 337 тач. 2. к. п. исту уважио, пресуду Окружног суда на основу § 350 тач. 5. к. п. поништио и изрекао предњу пресуду.

На седници ужег Одбора Коморе од 29 V. 1940. г. којој су присуствовали: Драгутин Тасић претседник, Крунислав Органџијевић и Стеваи Тривунац чланови и Благоје ГТоповић секретар Одбора, донесене су одлуке: Уписан је у именик адвоката Милорад С. Ранчић са седиштем у Лироту. Уписани су у именик адвокатских приправника: Имер Рашидовић код Кадрије Салиха адв. из Гостивара, Илија Трифуновић код Михаила Божовића адв. кз Тетова, Живота Ђошић код Алек-се Антића, адв. из Ниша, Јосиф Христић код Николе Марковића адв. из Битоља, Ђорђе Станкћ код Илије Станића, адв. из Пљеваља, Војиславу Костићу адв. приправнику одобрено је пресељење из канцеларије Стевана Тривунца у канцеларију Косте Бураковића, оба адв. из Скопља. Брисани су из именика адвокатских приправника: Светозар Крстић из Лесковца, због ступања у државну службу, Трајко . Димитријевић из Охрида, због ступања у државну службу, Доброш Сокољ из Гостивара због ступања у војску; Божидар Анђелковић из Врање због ступања у државну службу, Ћирило Црногорчић из Скопља због ступања у државну службу, Душан Константиновић из Прокупља, по молби, Слободан Цветковић из Прокупља, због ступања у државну службу.