Бранич

НЕКОЛИКО ПИТАЊА ИЗ ОБЛАСТИ АКЦИЈСКОГ ПРАВА 223

•када се само те радње уистини желе да спроведу, али не и тада када се, под видом одлучивања о тим радњама, п р в е нствено и стварно што друго закључује. Атоје баш случај са скупштинским решењем да се, наместо потпуно изгубљене главгшце, упише нова. И збиља, према члановима 1, 2, 22, 33 ст. 1 ш !Јпе и ст. 3, 50 и 79 Зак. о акц. друштвима, ■осковна главница, као што ћемо касније још опширније видети, је део супстрата тих друштава, један од њихових битних елемената без кога она ни једног тренутка не могу постојати. Зато губитак целе основне главнице спада међу догађаје који својим -наступањем изазивају престанак акционарских друштава- Тај престанак, гго једном мишљењу, које се позива на дикцију члана •81 5 ), наетаје већ у тренутку у коме је претрпљен губитак целе главнице, У том тренутку друштво тобож губи своју правну пер-соналност. Сви јуридички односи и положаји који изгледају у супротности са тиме објашњавају се: било законским ствар а њ е м ј е д н о г н о в о г д р у ш т в а, које се прикључује престалом да би спровело његову ликвидацију (5ик2ебб1опз»осЈег 2\уап§зуег1га§з!ћеопе), било на тај начин, што се, ради омогућавања те ликвидације, з а м и ш љ а да друштво, као субјект у праву, постоји све дотле док се она не оконча (теорија фикције). Ова последња теорија је владајућа у Француској, чије је „акцијско" законодавство најближе нашем. У Немачкој, међутим. преовлађује једно друго гледиште познато под именом МепНШШћеопе. По њој, реализовање једног од законских узрока друштвеног престанка има за непосредну последицу, не крај њиме погођеног друштва, већ почетак новог стад и у м а у њ е г о в о м ж и в о т у, стадијума растурања зајед-нице. Наступање тог стадијума праћено је променом друштвеног циља: убудуће он није оличен у постигнућу зараде, него у „разтрађивању'' друштва и окончању његовог постојања. Еп^егћз^езеИзсћаИ претвара се у Аћшск1ип §з— или 1л^шс1а{шп5§ез5е!15сћа11. Само, то „ликвидационо" друштво је далеко од тога да -буде нека нова друштвена заједница: оно је старо или првобитно друштво 6 ), које је приступило пречишћавању свих својих правних односа. У закону се, истина, каже да једно друштво „пре-стаје" кад га задеси неки од догађаја коме тај закон приписује •способност да производи такво дејство; али се ово казивање не сме тумачити као предвиђање да друштво баш у том моменту ишчезава из правног саобраћаја; све што се може тврдити, то је да се законом установљавају случајеви у којима се рађа „п р а в н и осно в" за предузимање радњи, које треба да доведу до потпуног свршетка заједнице и нестајања њене осо-

°) Он гласи: , Акционарско друштво престаје : 1. кад истече рок његовог трајања; 2. кад то одлучи збор акционара (чл. 68); 3. кад министар народне привреде (читај трговине — наша примедба) реши да друштво престане (чл. 79); 4. жад се над њим отвори стечај (чл. 79); 5. кад се друштво споји с другим акцио.нарским друштвом (чл. 89); и 6. кад број акционара буде мањи од десет." 6 ) Отуда иазив: МепШсИзШеопе.