Бранич

224

,,Б Р А Н И Ч"'

беке персоналности. 7 ) Било како му драго, |едко је извесно: сз губитком целе основне главнице или са наступањем неког другог догађаја који изазива законски престанак акционарске удруге, њиме погођено друштво наставља са својим- постојањем с ам о уколико је то неопходно за спровођење ликвидације. Потребе ове последње условљавају битисање друштва. С тога се оно, по остварењу неког законског узрока престанка може продужити 8 ) или заменити новим друштвом које би преузело имовину угашеног — једино на основу одлука донетих на скупштини деоничара, по прописима који иначе важе за изгласавање таквих одлука. Нарочито се, у случају продужења, морају поштовати прописи о специјално квалификованом кворуму и већини (чл. 68 ст. 1), 9 ) а у случају замењивања нОвим друштвом, прописи о држању, саставу и раду оснивачког збора (чл. 12). Изигравање тих посебних принудних прописа, на тај начин што би се права садржина одлука у питању прикр-ивада формално другим закључцима, није допуштено. Сходно томе, скупштинско решење, да се наместо потпуно изгубљене главнице, упише и уплати друга, мора се третирати било као закључак о> продужењу било као закључак о замењивању друштва. Само тако, уосталом, упис и уплата нове главнице има свог смисла. Чим се, пак, до тога дође, одмах се, с обзиром на чл. 56 ст. 5, мора признати да се, кад је цела главница изгубљена или наступио неки други обавезан узрок престатса, п р а в о в аљано ие може одлучити расписивање уписа новог акционарског капитала, ако у дневнои реду односне скупштине, у коме је тај упис предвиђен, није било објављено већање о продужењу или оснивању друштва. § 2 Учешће псеудо деоничара на скупштини гго основу опуномоћавања у форми власништва. — I Лажни или привидан или псеудо-деоничар је лице које се, помоћу стварно туђих акција на доносиоца,претставља, уопште или на скупштини извесног деоничког друштва, за његовог члана, ма да уистини то> није- До туђих акција оно може доћи насумце или по вољи њиховог правог власника. У овом последњем случају, псеудо-деоничар их, у практичном животу, држи на подлози једног од

7 ) Види ближе о тим теоријама у вези са друштвеним престанком, као » наше мишљење о њима у: Ђ. Ж. Мирковић, Престанак трговачких друшшава. Поводом предлога југосл. Трговачког закона, Београд 1937, стр. 16. Прештампано из „Архива за прав, и друштв. науке", књ. XXXIV (ГЛ), св. 2. 8 ) Под претпоставком да чл 68 ст. 1 Зак. о акц. др., који уређује продужење, дозвољава како продужење заједница „престалих" са факултативних разлога(чл. 81 т. 1, 2 и 5) тако и оних које су престале због догађаја који у том смислу обавезно, по сила закона, Оејствују (чл. 81 т. 3,4,6 и већ наведене одредбе у вези са губитком целокупне основне главнице)' 9 ) Кворуму и већини, који се, узгред буди речено, не траже за измену Правила, у виду које се врши отпис изгубљене главнице и расписивање уписа нове (чл. 68 ст. 2).