Бранич

„Б Р Д Н И Ч'

дужности. Закон није предвидео које су то неуредности које дају повода надзорној власти за разрешење именованих лица од дужности, већ је то ставио државној власти да сама слободно цени, и ова слободна оцена, даје повода злоупотреби на штету самоуправе. Из наведеног излази, опстанак претседника, чланова управе и одборника зависи од одлуке надзорне власти и њеног става, а то је баш оно, што је у противности са начелом самоуправе... Општинске самоуправе има тамо, где је општина организована као јавно-правна корпорација, где се вршиоци општинске власти сматрају као општински органи а не као државни и стога стоје само под нодзором а не под заповешћу централне власти. (С. Јовановић, о држави, ст. 430). Општинска власт стављена је овим законом у подређен положај тиме, што јој државна власт издаје наредбе и доноси одлуку о суспендовању самих органа, па се у свом деловању појављује као „нижа јавноправна личност према вишој 1 '. Разуме се да је и општинска власт државна али, њена се власт простире у оквиру општине и -не излази из истог. Ако је законодавцу био циљ овим законом да установи овакву самоуправу.и ради растерећења државних издатака, које би трошила на органе општинске, ипак се тиме ништа није постигло, пошто исти грађани сносе обадва терета. Познато је да је у већини општина једини приход за издржавање прирез, а из закона излази да исте овај прирез саме прикупљају, па изгледа , да им је ово једино право — разуме се и величину приреза мора одобриги надзорна државна власт. Не треба се чудити што се код народа ствара неповерење према оваквим општинскнм управама, јер исте као самоуправне јединице не одговарају своме циљу, нити могу одговарати народним потребама, у толико пре, што су у своме делању удаљене од самог народа коме служе. Многи грађани општину сматрају више као терет него употребу. Нема човека који ће сва своја прегнућа уложити у смислу стваралаштва у пословима општине, ако се његов однос са истом састоји искључиво у томе, што ће сваке треће године гласати општинске часнике, а редовно сваке године плаћати прирез. Морамо признати интересовање за овакве самоуправе се постепено гаси, и не треба дозволити да се потпуно угаси, јер тада настаје легло корупције. Често пута се из дезинтересовања прелази у мржњу, и тада свака установа па било и најидеалнија, неће моћи постићи жељени циљ. Да се народ дезинтересује за општинску управу најбољи нам је пример слабо интер§совање приликом избора часника општине, где бирачи ни најмање труда не улажу да изаберу способне, поштене и карактерне људе, већ овом избору приступају као нечем што се њих самих не тиче. Ово је једна велика грешка, која се њима самима и свети. Има примера где бирачи више полажу интересовања за избор чувара сеоског поља. Па се намеће само по себи питање зашто ово чине? Бира-.*чи су уверенм да чувар поља има вршити службу по њиховим