Бранич

312

„Б Р А Н И Ч

учинити зависним од органа који ће је конкретно применити, т. ј. да ли ће обуставу изрећи Мин. Правде одн. Дисциплински суд. Тиме би се довело у питање не са.мо јединственост мера у сваком иравном законодазству, него и једнакост грађана у примени закона у једном правном поретку: ако би се примило тумачење које је суд дао. Јер и ако би се у крајњој линији могло и дискутовати, да ли је обустава принадлежности какву предвиђа § 237/Ш з. о чин. ипак казна, ван сумње је, да је то једна мера и као мера позитивног законодавства она мора бити јединствена, а да је то начело и озакоњено у самом закону о чиновницима -доказ је баш сам § 237 Од. I зак. о чиновницима који текстуелно каже, да обустава не може бити више од половине принадлежности било да ту одлуку доноси старешина било дисциплински суд. Спира Гроздановић судија Ср. Суда — Прешезо

СТАЛЕШКО ЛРД50СУЂЕ Адвокат одговара и дисцнплински за правилно руковање повереним му стварима. — Лдвокат чини дисциплинску кривицу, ако не испуни обећање, које је као адвокат дао страици, противнику или уопште трећем лицу. (Пресуда Дисц. већа у Загребу од 7. XI. 1939. број Д. В. 3/139/10; одлука Одв. Дисц. Већа код Стола седморице од 10. III. 1940. Дисц 1/4 1940). Горе цнтираном првостепеном дисциплинском пресудом проглашен је адвокат Н. Н. кривим и кажњен новчаном казном од Дин. 4.000.— што је а) примивши у години 1929. као гада именовани скрбник канцеларије умрлог адвоката X. У. уложницу Праштедионе на Дин. 21.936—, која је гласила на име С. Ф., с овом расположио и исту издао Н.—и Ш—у као пуномоћнику Ф, Ј.-а, и ако је знао и морао знати да уложница служи као сигурност за тражбину т. т. В. у парници против Ф. Ј-у, коју је парницу Ј. изгубио; б) И ако се почетком 1938. године обвезао загребачком адвокату дру П. Н. као заступнику тф. В. С. из 3. да ће у року од 8 дана подмирити трошак у предмету исте фирме и Ф, В., није обавезу испунио кроз више .месеца, него тек након дисциплннске пријаве дра П. Н. Осуђени адвокат .уложио је против ове пресуде призив који Адв. Дисц. Веће код Стола седморице није уважило него је првостепену пресуду у : целости одобрило. Из разлога другостепене одлуке: ,.,По §-у 30. Зак о адв. ни.је допуштено адвокату, да врши право за.државања на полозима, у погледу којих је преузео обавезу, да ће с њима' Поступати на одређен пачин. За пресуђење окривљеникове кривице је зато једино од важности, да ли је окривљеник знао и морао знати да је уложница, коју је имао на чувању, служила као сигурност за трећу особу за случај ако тужени изгуби парницу, поведену од стране тф. В. При томе је посве без важности, да ли је окривљени нримио уложницу као скрбник канцеларије преминулог адвоката дра М. Ф. или као уговорни преузиматељ канцеларије, да ли је именован скрбником пре ступања на снагу Зак. о адв. или касније преузиматељем канцеларије, да лн је као скрбник добио аутоматски право на заступање Ф. Ј. или је за то гребао да има посебну пуномоћ, да ли је коначно после брисања из именика адвоката успостављен као адвокат, т. ј. да ли је брисање поништено или да ли је наново уписан, а да после тога није поново именован за преузиматеља канцеларије. Кад адвокат прими на чувањ.е ствар од странака он не одговара