Бранич

ПРЕГЛЕД ЗАКОНОДАВСТВА

325.

Рад је подељен поема нарочитим делокрузима и надлежностима за суђење. Сви точкови огромне машине иду упоредо, без застоја, према пронисаном времену, предвиђањима по важности суђења, до крајњих граница радне моћи сваког појединца. Али свет још довољно не види да је суд, поред све своје делатности, ипак само још позорница до које допиру резултати овог огромног и у ткшини већ свршеног рада. Адвокат који даје вишечасовну одбрану пред судом, судиЈа који изриче пресуду, доносе само плод недовољно познатог и значајног рада, извиђањем, читањем и размишљањем коме су се морали повучено предати у својој библиотеци. Само они нознају време и труд који их је стао и неспавања кога су се требали лишити ради припремања посла. Тај међутим лосао претставља по изгледу мали напор. Глумац, на позорници, слободо.м говора и савршенством памћења, чини да се заборави сав дуги и тешкп приправни рад око улоге, коју је морао нзучити и понављања, где јс требало одредити и брижљиво урадити став и позоришну игру СЕакога. Али глумац бар може да се нада да ће његов рад послужити за велики број позоришних представа. У њима ће се само понављати, без доказивања извора и нових изума. Адвокат пак никада неће дати двапут исту одбрану пред судом.. Сваки пут кад треба да говори мора исти припремни рад да понови од почечка до краја. Сав његов непознати рад, тако дуг, тако брижљив, упознаће само. премијеру и ј 'едину представу од неколико часова, кадкад од неколико кратких тренутака. А тада, он треба да покаже сву своју меру, да утврди или оправда свој добар глас, привуче пажњу судија, постигне да их убеди, и изазове повољно решење свога спора. Нашто се чудити да такав напор тражи напон целог бића, прикупљање, скупљање, ако могу рећи, свих снага воље, свих способности убеђивања, и да адвокат — који има свести о својо.ј улози, осећај о својој одговорности и самољубље лепог гласа, макакво било у осталом његово понашање и говорнички занос — не излаже никад одбрану пред судом, од ма какве важности она била, без скривеног и сталног узбуђења и оставља салу за суђење, своју дужност, заморен уложеним напором, најчешће без знања СЕИЈу. Срећан је, ако његов непознати напор није био узалудан и ако је повољна очлука, отета тешком борбом, дошла да награди његов рад и преда забораву његов замор. Очигледно .је да све одбране пред судом не троше толико нервни систем. Обично мирна средина грађанских расправа пружа мање изненађења. Она мање тражи борбености, мање захтева брзине у одговору, једном речи, више чува нерве адвоката него средина пуна електрицитета при поротним суђењима.

ПРЕГЛЕД ЗАКОНОДАВСТВА Бр. 111—X 1.1 од 16. маја 1940 год.: 324) Уредба о МеђународноЈ" конвенцији за заштиту људског живота на мору, потписана у Лондону 31. маја 1929 год., са додацима I и II и актом међународне конференцнје за заштиту људског живота на мору 1929. Бр. 113—Х1Л1 од 18 маја 1940 год.: 325) Уредба о допуни Уредбе са законском снагом о проширењу пензионог осигурања службеника на новикаре. 326.) Уредба о државном одбору за одбранбену привреду. — 327) Уредба о обезбеђењу неутралности у погледу штампе. — 328) Уредба о помоћној војсцн земаљске одбране. — 329) Уредба о упућивању шпекуланата на принудни боравак и принудни рад. — 330) Наредба Ђ. бр. 33968 Министра Војске и Морнарице за 15 мај 1940 године за сву војну силу, сувоземну, ваздухопловну и поморску. — 331) Наредба о привременој