Бранич

324

„Б Р А Н И Ч*

Судска зграда је кућа у којој се адвокатски ред родио, у којој је растао, у којој се на сваком кораку нижу успомене његове историје. Ова историја је присно везана за историју Француске. Пре него што у њу уђете, посматрајте тренутно њен профил чист и .јак. Ту су векови искдесали своју недостижну боју. Зар није симболично да се, на овом острву стародревног града, овој колевци одакле се Париз поступно испилио на две речне обале, недалеко један од другог, дижу ова два дивна споменика у којима је оличен у неку руку традиционални дух расе: Богородична црква и Палата правде: храм верског идеала и храм правосуђа? Видите ли како ове истурене куле — четвртаста сахат кула, округле куле чуварнице куће — уздижући своје шиљасте торњиће изнад суседних кровова, допуњују и довршују складно сво.јим смелим профилом уздржљиви тон јединствене слике француске земље? Какву несравњиву целину ствара у средини реке овај брод стародревног града, привезан својим мостовима за обалу? И какве стилске финоће у ублаженом преливању боја, између овог затворено-сивог париског неба, сиве боје светло-сребрнасте двају рукава Сене чи.ја се светлост у јесен појачава златним одблеском платана са кеја, и тамније сиве боје старог камења које показују у профилу на тамном видику своје огромно тело са одмереним цртама, између неба и воде> Странац, који посећује Париз, кад види првипут ова.ј узбудљиви споменик, остатак старе Француске међу данашњим кућама, долази у искушење да помисли да пред очима има само гробницу наше историје, прааан оквир живота ко.ји га одушевљује као Лувр или Версаљ. Колика би била његова заблуда! ф Јј« Палата правде, напротив, ври од пуног живота и дрхти од многоструке делатности која зачуђује и збуњује непосвећеног. Ако тамо уђете нарочито уторником кад се доносе хитие привремене одлуке, ту ћете наћи огромну дворану великог претсобља у суду да се буквално црни од света. Гомила која се гура и комеша, права људска плима и осека, удара својкм надолажењем и спуштањем. Ту преовлађују црне хаљине и беле широке поше адвоката и заступника. Одатле долази огромна хука састављена од сви.ју по.мешаних разговора. Она се грана још и од свог сопственог одјека одбијајући се, у звучним таласима, под овим високим сводовима. Призор је одиста узбудљив за све оне којима то није свакодневни живот и који, по навици, то више чак не примећују. Овај призор може дати исцрпну слику необичне делатности у судуМеђутим, посетилац тамо види само незнатан део свеколиког рада . који се тамо сврши у току .једног дана. Палата правде! то је у истини, ако себи допустимо ово .упоређење, огромна радионица Правде у коју сваки нови дан доводи, у исте часове, . разне посленике овог великог општег дела. Сваки заиста ту ради у своме делокругу и према важности своје надлежности, од прегседника до најмањег помоћног чиновника. Клијенти ове радионице су парничари — сировина за прерађивање и спорови: сви они многобројни предмети које судије, адвокати, заступници, судски пријавници, писари и званичници носе у својим кожним торбама набреклим од хартије. Сву ову прераду врше државни службеници и адвокати који пружају |рад судијама. Они, најзад, деле правду по праву и својој савести, ради заштите : друштвеног поретка. То је летимичан преглед огромног посла који се свакодневно свршава ; У суду. Тамо се иде чак и до принципа поделе рада који није занемарен. СЕако одељење има, у извесној мери, свој нарочити посао.