Бранич

340

„Б Р А Н И Ч"

Једна од првих акција Савеза била је израда предлога за нови Закон о адвокатима, који би адвокатској колегији признао пуну независност професионалне организације. У том циљу Савез је израдио два предлога, 1923 и 1925 године, од којих је последњи, с извесним изменама, најзад, у 1925, примљен као Закон. Доношењем новога Закона адвокатура у Бугарској по стављена је на савремену основу и адвокатском реду омогућено је иезависно професионално организовање. Нови закон о адвокатима поставио је као услове за стицање адвокатуре: бугарско држављанство, уживање грађанских и политичких права, свршене студије на правном факултету у земљи или иностранству, вежба са теоријско-практичним државним испитом и, најзад. упис у једну адвокатску колегију. Вежба код адвоката или у суду установљена је на две године, а накнадно, Правилником прописаним од стране Вишег адвокатског савета, утврђено је, да само адвокати са пет година адвокатуре могу примати приправнике на вежбу. Овим законом признато је адвокатима право заступања и пред црквеним судовима, а засгупање пак пред Касационим судом ограничено је у погледу адвоката који нису навршили пет година адвокатуре. Професорима правног факултета допуштено је заступање пред Касационим (грађанским и војним) и Врховним административним судом. Ради достојанства адвокатске професије Закон је онемогућио да постану адвокати: трговци, чланови управног одбора трговачких друштава, прокуристи и пуномоћници трговачких фирми. Нарочито је строго забрањено прибављање клијенага иутем огласа и посредника. У погледу права адвоката, ова су слична правима адвоката у Југославији. Организација адвокатуре заснована је на колегијама при окружним судовима. Првобитно је било предвиђено, да 15 адвоката при једном окружном суду образују адвокатску комору.. У случају мањег броја, адвокати су приступали најближој колегији према одлуци Вишег адвокатског савета. Од 1935 године, када су окружни судови замењени обласним (првобитно свега седам, а доцније бројно повећани), образовање адвокатских ко- . легија врши четвртгодишње Виши адвокатски савет. Најмањи број адвоката једне колегије утврђен је од 15 до 20 чланова. Органи једне колегије су: општи збор свих адвоката и адвокатских савета. Општи збор је редован, годишњи, у месецу децембру, и ванредан, по тражењу десет чланова колегије. Савет се састоји од 5 (за колегије до 50 адвоката) и 10 (преко 50) чланова, поред истог броја заменика, изузимајући софијски, који има 15 чланова. Изнад свих адвокатских савета стоји Виши адвокатски савет као врховни професионални орган. Адвокатски савеги врше пријем и надзор над адвокатима, доносе обавезне унутрашње правилнике и одлуке и врше искључиву дисцинлинску власт преко посебних дисциплинских већа. Организована као независно тело, адвокатура у Бугарској знатно је увећала број адвоката, да се данас већ помишља на