Бранич

СУДСКА ПРАСКА

40?

за доказано узео, правилно нашао, да се у радњи опт. М. изложеној у пресуди окружног суда под I појављују знаци обележЈа кривичног де» и у § 334. од. I. ст. 2. км. кажњиво по § 337. кз. а не дело из § кр. зак. које кривично дело како то жели да представи ревизиЈа, даЈући за свакво правилну квалификацију дела довољно разлога у својој пресуди . ^ ^ Изнете одлуке и првостепених и виших судова по овом питању су разнолике а разноликост највећим делом има основа у различитом чињеничном стању. Различито чињенично стање ипак није требало да "УД® сметња да се јасно формулише и повуче разлика између дела из § 334 (одн. § 337) кз." и дела из § 375. кз. и пресуде су у томе погледу могле бити јасније. Нама изгледа да две последње, а донекле и прва дају правилан критеријум за разликовање ових дела: Дело из § 375. кз. стоји ако је окривљеник користећи се празноверицом оштећениковом извукао од овога имовинске кор.исти као компензацију за обављање празноверичке радње. 1 Имовинска корист треба да буде од окривљеника тр.ажена и добивена као награда за учињену врачарску услугу. Ако су имовинске вредкости од оштећеника узете да се са њима приликом врачања обави извесан поступак па да се по том врате натраг, а натраг не буду враћене,. или ако се од оштећеника узме новац да се набаве средства за врачање па се она у опште не набаве већ окривљеник то за себе задржи, — стоји дело из § 334. кз. Први случај исто као и други има за елеменат обману, само је у првом случају обмана једне специјалне, блаже врсте. Окривљеник ту узима оштећенику имовинске користи, али му отворено казује да их узима за једну контрауслугу (врачање) којој он у циљу обмане придаје извесну вредност, али за коју цео свет више или мање зна да никакве вредности нема па зна и сам оштећеник, али у своме сујеверју ипак жели да окуша срећу. Таква превара свакако је блажа врста преваре и отуда и блажа казна. То је превара без мало уз свесно садејство жртве. Др. Т. Васиљеаић

Потрашивања која проистичу нз службеничког односа држава остварује у административном спору а државни службеник према држави грађанским путем код редовних судова. Због тога што се приликом постављења државних службеника не иде једним редом, који ће загарантовати правилну примену свих закона, који се имају применити при заснивању службеничког односа са државом, дешава се да државна благајна буде оштећена неправилном исплатом а дешава се и то да службеник месецима ради бесплатно а затим води дуг спор са државом. Закон о чиновницима прописуј'е ко може бити државни службеник, Да ли неко испуњава све услове да постане државни службеник потребно је да поднесе уз молбу сва у закону набројана уверења. Ранија пракса код неких Министарстава била је, да су вршена постављења без иједног уверења, која су накнадно прибављана. Службеник де одмах ступао на дужност па су му чак и принадлежности исплаћиване и ако се са његовим постављењем није сагласила Главна контрола. Ова јс пракса прекинута, јер чиновник је био одговоран за исплате без сагласности Главне контроле. Наредбодавац и благајник чекају сагласност Главне контроле па тек врше исплату принадлежности постављеном службенику. Оваквом праксом обезбеђен је благајник и наредбодавац од одговорности, али зато постављени државни службеник ради и месецима чека на сагласност Главне контроле да би плату могао да прими. Ако се Главна контрола са његовим постављењем сагласи, он ће и за протекло време плату примити али шта бива ако се Главна контрола не сагласи. Да ли ће се

4 ) Т. Живановић: Основи кривичног права. — Посебни део II, 3, 74.