Бранич

403

„Б Р А Н И Ч"

■службенику платити његов рад за протекло време и на који начин ће с,е то учинити. Пошто држава по правилу таквим службеницима за протекло време неће да плати за њихов рад, то настаје спо»> између држаае и службеника. У пракси се поставило питање: да ли је за расправу ових спорова надлежан редован суд. Један учитељ радио је девет месеци не примајући плату, пошто је очекивао сагласност Главне контроле. Али Главна контрола са његовим постављењем није се сагласила, јер није испуњавао све услове који се по закону о чиновницима траже. Због тога га је Министар из службе отпустио и решењем наредио да му се плата за протекло време не исплаћује. Отпуштени учитељ тужи државу суду и тражи да му држава његов рад за протекло време плати. Окружни суд за град Београд закључком одбацује тужбу због недопустивости редовног правног пута. Суд је "нашао да је тужиочево право повређено једним актом Управне власти па је тужилац своје право могао остваривати у грађанском спору. На овај закључак тужилац .је изјавио рекурс и Апелациони суд закључак суда је укинуо налазећи: да тужилац своје право заснива на правном основу: што је био у државној служби више месеци а за то време од државе није примао као противу вредност сво.је чиновничке принадлежности. То своје право, по налажењу Апелационог суда, тужилац је засновао на односу имовинско правном а не на односу јавно правног карактера — односу државних службеника — као таквог по административно правном спору. Апелациони суд налази, да се на основу § 94 зак. о чин. административним путем утврђују потраживања Државе од државних службеника, која проистичу из службеничког односа а ни једним законским прописом није предвиђено да се овим т. ј. административним путем утврђују и потраживања државних службеника према држави која би из једног таквог односа проистицала. Шта треба урадити да се избегну спорови ове врсте? Наређењем управне власти: да се принадлежности државном службенику не исплаћују све док се са његовим постављењем не сагласи Главна контрола ниуколико не спречава да се из државне касе врше исплате и кад се Главна контрола са постављењем не сагласи. По закону о чиновницима државном службенику принадлежности теку од дана ступања на дужност одн. од првог наредног месеца. Према томе чим државни службеник ступи на дужност држава је у обавези да му његов рад плати без обзира да ли ће се са његовим постављењем сагласити Главна контрола или не. Да би се избегли непотребни спорови потребно је: да се државни службеник у дужност уводи тек кад се са његовим постављењем сагласи Главна контрола. То је по новом Закону о чиновницима могуће а и правилно би било, док по старом Закону о чиновницима то није било могуће, јер су по њему чиновнику принадлежности припадале од дана постављења а не од дана ступања на дужност. Мал. С. Зимоњиић , судија

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ — 6ЕОГРАД Седница од 2. октобра 1940. године. Уписани су у именик адвоката: Матковић Илија и Леви Хајим А. са седиштем у Београду. Одобрено је пресељење адв. Буљику Др. Јанку из Београда у Ковачицу с тим, да пресељење може извршити одмах по публиковању огласа у Службеним новинама. За преузиматеља његове коицеларије именован је Поповић Дамјан, адв. из Београда. Одобрен је упис у именик адв. приправника: Остојићу Душану код адв. Јовановића Др. Богољуба у Београду са почетком вежбе од 12. ЕХ.