Бранич

ЈЕДАН КРАТАК ПОГЛЕД НА СРПСКУ ЗАДРУГУ итд.

453

ка установа заснована и на раду али исто тако и на кипиталу. Када је била она постављена на овакву базу, разуме се да су многи правни проблеми искрсли па и сам проблем наслеђивања. Но и поред овакве реоргаиизације српске задруге су биле таласом индивидуализма покошене, а то што оне нису биле потпуно уништене ипак је донекле заслуга законописца Хаџића. Постављајући их на буржоаско-капиталистичку базу, давши могућност деобе задругарима 5 ) а задржавши ипак многе њине позитивне материјалне а исто тако и морално-етичке особине, учинио је задруге сношљивијим у једном индивидуалистичком свету. Да није било макар и ове реорганизације, задруге би задесила иста судбина која је задесила инокосну породицу (инокоштину), а која је таласом индивидуализма потпуно уништена. Данас немамо ни трага од инокосног облика породичног живота (инокоштине). На место инокосног облика породичног живота створен је један индивидуалистички облик породичног живота, један тип породичног живота, који је са извесним благим нијансама готово потпуно истоветан у свим друштвеним срединама, где је усвојен индивидуасистички систем уређења. Данас, када је без мало протекло читаво столеће од доношења српског грађ. закона проблем задруга постаје понова актуелин. 6 ) Индивидуализам и економски либерализам, од којих се очекивао друштвени препород, налазе се на заходу. Индивидуализам који је дошао као реакција феудализму, и који се после велике Француске Револуције раширио широм целог света и уздигао право својине и лично право слободе на степен готово неких светих права („ип с1гоИ басге"), у ствари нешто најегоистичније што је човечанство дало, данас се ипак показао као једна заблуда. Исто тако економски либерализам са начелом слободе (1а135ег ЈаЈге) начелом немешања државе у економски саобраћај појединада, истакнутим још од физиократа, показао се као немоћан у сплету и лавиринту економских односа, и начинивши велику пустош морао је још много раније а нарочито после светског рата сасвим капитулирати. Екстремни индивидуализам није водио рачуна о томе, да човек није никаква вредност сам по себи, већ да има у толико само вредности у колико је он једно социално биће, и уздижући човека као једину величину и вредност, он је дошао у контрадикцију са друштвом и морао је пропасти. Екстремни економски либерализам са начелом слободе, односно немешања државе у економски саобраћај појединаца, сводећи уопште улогу државе на жандара, мислио је да једино кроз слободну утакмицу може бити друштвеног (материјалног и духовног) прогреса. Под

5 ) Због могућности деобе задругара Хаџић је много нападан од стране наших правних писаца, шго ми сматрамо за неоправдано, јер треба имати у виду да сама могућност деобе не значи у исто време и саму деобу. Узрок распадања српских задруга не треба тражити у законском пропису који дозвољава деобу задругарима, већ у социалним, економским и политичким чињеннцама. Исто тако треба имати у виду да је индивидуализам био новина за наш свет, и да је као свака новина изгледао много лепши и примамљивији облик за друшгвени и породични живот, него ли стари облик друшгвеног и породичног жнвота. 0 ) В. у књизи г. Ананија Илића , „Систем права о кућној заједници" предI овор г. професора Живојина Перића.