Бранич

418

„Б Р А Н И Ч : '

јер се из групе најмлађих колега јављају активнији и подузетнија људи. Додуше, они су почели са оним што не претставља, по правилу, почетак у делању на овоме пољу, јер се појављују само на скупштинама као говорници и као строге судије, место да су своју активност претходно показали на стварном раду као сарадници сталешкога органа, као чланови одбора Коморе, као његови помагачи и т. сл. али при свем том, ова се појава мора поздравити, јер ми хоћемо да верујемо да овим колегама није критика била циљ и сврха, већ да се они у истини интересују за рад и напредак сталешких организација и за што повољније решење свих сталешких питања, те да ће у томе правцу делати и мимо скупштине. Карактеристика последње редовне годишње скупштине састоји се, пре свега, у томе што су без мало сва питања која интересују адвокатски ред претресана и третирана, што је врло добро и корисно. Међутим није од користи, ни целисходно, што је дискусија узела претежно непоколебљив критички став и, као по једном утврђеном плану, ударала по Комори, не мењајући своју припремљену садржину ни онда, када је реч претседникова, коју је он прочитао на почетку ове скупштине, по својој садржнии, захтевала да се припремљени говори модификују, ублаже, или чак делом изоставе. Тако питање адвокатских приправника третирало је више говорника, неублажујући своју критику на рад Коморе по овом питању и ако је претседник у својој речи тачно поставио проблем и показао све тешкоће које треба савладати приликом његовог решења. Свима су јасне племените побуде које су руководиле говорнике приликом пледирања за побољшање стања адвокатских приправника, али се треба чувати и добро пазити да се строгим нормама, које би се прописале у вези са положајем приправника, не отежа још више њихов положај. Адвокати нису обавезни да држе приправнике, нити им се таква обавеза може наметати. Велики број кандидата за адвокатске приправнике утицао је да су услови постали неповољни. Често су сами приправници били принуђени да створе себи лошије услове за рад, немајући могућност да као дипломирани правници нађу другу службу. Нису ретки случајеви, да су адвокати, услед тога, узимали приправнике и ако то иначе не би чинили. Када дођу норме о минималним хонорарима адвокатских приправника, већина приправника, ангажованих на овај начин, наћи ће се без посла. Можда ће тада бити отежана ситуација за пријем приправника и код оних адвоката код којих су приправници до сада бивали запослени под повољним условима и чији приправници нису уопште приступали Удружењу адвокатских приправника. Питање се дакле мора пажљиво проценити и расмотрити пре доношења дефинитивне одлуке, а најсигурније и најрадикалније решење било би када би се могла наћи солуција за сигурније и боље запослење дипломираних правника и ван адвокатских канцеларија, јер се не може очекивати у данашње време никакво побољшање у раду адвоката, које би редовним пут.м, а он је једино природан и сигуран, створило боље услове за адвокатске приправнике и које би омогућило да и нови адвокати,