Бранич

ЈЕДАН КРАТАК ПОГЛЕД НА СРПСКУ ЗАДРУГУ итд.

455

ђење, јер задругари имају потпуно слободну личну иницијативу за стављање предлога, а то је мислимо сасвим довољно. Јер у противном испало би да је и сам парламенат непогодан за индивидуалистичко друштвено уређење, пошто је и у њему спутана лична иницијатива народних посланика, испало би да су и акционарска друштва, трговачка друштва и разна друга друштва и корпорације било са трговачким циљевима или пак са просветним и културним циљевима непогодни за данашње иидивидуалистичко друштвено уређење Сем тога у задрузи је изведена подела рада, тако да сваки задругар има у своме делокругу довољно широко поље да се према изненада створеним ситуацијама потпуно слободно опредељује, и довољно широко поље да примењује и усавршује своју спрему и способност. А и са економског гледишта задруге налазе оправдање за своје постојање, на чему се ми овде нећемо задржавати, само наводимо ово, да је у задругама већа концентрација капитала и радне снаге, да је у њима изведена подела рада, и да су оне за време последње економске кризе од 1929 г. мислимо сјајно дале долаза о својој виталности и жилавости. 7 ) Јасним, прецизним и разуме се бољим одредбама у новом закону о задругама, што до сада нисмо имали, задруге би добиле импулса у своме даљем постојању и развоју, а тиме би нашем сеоском свету била учињена једна огромна корист, пошто не би онда под првим ударцима економске кризе материјално пропадао и тек тада осетио све „благодети" које му пружа слободно индивидуалистичко и економско либералистичко друштвено уређење. Зато данас задруге треба спасавати и учинити све да њихов препорођај буде што скорији. А не треба дозволити да оне сасвим пропадну, па да се онда уводи нешто што је страно нашем свету и непогодно за наше прилике. Треба имати у виду с једне стране, да покрет земљорадничких произвођачко - набављачко - потрошачких задруга, за који многи говоре да треба да замени нашу стару задругу, захтева један приличан висок културни ниво народа у коме се он шири, и с друге стране, да такве задруге не могу никад потпуно заменити нашу стару задругу, јер наша је задруга ипак много подеснија за индивидуалистичко друштвено уређење, пошто се и она базира на егоизму, пошто су у њој задругари лично и непосредно заинтересовани за њен напредак, јер њен напредак је и њихов напредак. „Ближа је кошуља од капута" лепо каже наш народ.

7 ) У целом срезу врачарском, па и у селу Жаркову које се налази у непосредној близини Београда, и ако је дакле на удару градског живота, има приличан број задруга. Ниједна од ових задруга за време последње економске кризе није пропала, већ су се све напротив увећале и у погледу Јћудства и у погледу имгња.