Бранич

420

„Б Р А Н И Ч"

напоменути, да су одредбе о Пензионом фонду, у тадањим пројектима, садржавале и санкцију за неуредне чланове, по којој је Министар правде имао да обустави вршење адвокатуре сваком адвокату, за кога му Удружење јави да је у застоју са исплатом улога у фонд за дужи период од шест месеци и та је обустава имала да траје све док адвокат не би платио дужне улоге. Међутим, као што је речено, до измене постојећег закона, односно до доношења новог закона, није дошло, пошто је Удружење било слабо да се бори са тадањом владама и Народном скупштином, али ни марке Удружења нису донеле никакве резултате и ако је управа доцније решила да се, у циљу, „сигурнијег успеха", вредност маркама спусти од пет пара на две паре. Из извештаја благајника марака, који је поднет на скупштини Удружења од 20 јуна 1910 године, види се да је од 500.000 марака, колико је отштампано, продато свега 36.500 и да је по одбитку трошкова за штампање и по одбитку послатих а неплаћених марака, Удружењу остало 56,85 динара. На скупштини је поменут и Савез адвокатских комора, али у циљу да се покаже као неплодна и неактивна установа. Критика је потицала од људи који нису ништа дали за Савез и. који се чак нису потрудили да се претходно, пре дискусије, упознају преко чланака, реферата и резолуција са његовим десетогодишњим радом. А да су то учинили, видели би да је помоћу овога Савеза и преко њега, већ пети конгрес Међународног савеза адвоката одржан у нашој земљи, да је Савез,, током ових десет година, донео безброј образложених резолуција у циљу заштите интереса и право адвоката као и права адвокатских комора и да је радећи на томе пољу спремио и детаљан пројекаг за измену и допуну закона о адвокатима и најзад, да је у том делању ишао тако далеко да је исцрпео скоро сва питања која су била на дневном реду, а која су интересовала непосредно адвокатски сталеж. Ово се најбоље види из реферата уваженог претседника Адвокатске коморе у Загребу г. Др. Ива Политеа, који је поднет VIII редовној скупштини Савеза, а у коме је, поред осталог, нагласио „да су скоро сва правна питања, која се односе на наш сталеж дискутована на скупштинама Савеза и решена кроз реферате, предлоге и резолуције", Има још доста ствари које би се могле навести у вези са корисним радом Савеза, а још више које нисмо у могућности да резимирамо у овоме чланку, већ је потребно да се све то прочита и проучи када се дискутује о Савезу. Постоји међутим чињеница која је, у најмању руку, морала остати у сећању свих колега и коју није требала тражити искључиво у органима адвокатских комора, а то је: изјава претставника Адвокатских комора у Загребу и Сплиту, дата на последњој скупштини Савеза, одржаној у Новом Саду Да Адвокатске коморе у Загребу и Сплиту, у пркос промене унутрашњих државноправних односа, остају и даље у Савезу адвокатских комора Кваљевине Југославије не само зато, јер још непромењени закон такав Савез наређује, него и зато јер су све коморе до сада у Савезу адвокатских комора Краљеввне Југославије спроводиле своје послове, без икаквог притиска и хармонич-