Бранич

ПОВОДОМ XII РЕДОВНЕ ГОДШЊЕ СКУПШТИНЕ и т. д.

421

ки у заједничком интересу целокупног адвокатског сталежа " Ову изјаву регистровали су с.ви дневни листови и скоро сви лравни часописи у Београду, као значајну и утешну за доба у коме живимо. Па када све то стоји и када се изјава овакве врсте први пут појављује и то баш кроз Савез адвокатских комора, онда се није смело на првој скупштини Коморе која је еледовала скупштини Савеза, где је та изјава пала и где је онако лепо поздрављена, да се говори о Савезу на начин како су то извесне колеге учиниле и сматрале да имају право да учине. Предмет дискусије био је и наш часопис „Бранач". Том приликом учињен је низ замерки и примедаба, које су већим делом, по нашем мишљењу, неумесне, а извесне и нетачне. Није, међутим, ни једном речи поздрављено првступање Адвокатске коморе у Скопљу нашем часопису, који од априла о. г. излази као орган Адвокатских комора у Београду и Скопљу. У овоме периоду издат је и Статут којим је регулисан начин уређења и финансирање Бранича, али говорниди о томе нису водили рачуна, а нарочито не о чл. 5 Статута у коме је тачно и прецизно изнесеио шта Бранич има да садржи. Тако се могло и догодити да је један говорник тражио да наш часопис буде уређиван као и сви други правни часописи. Не можемо рећи да говорници са скупштине спадају у ред оних адвоката који Бранич остављају неисечен и који га ликвидирају заједно са прелистаним дневним листовима, али се морамо зачудити да је од стране говорника било и таквих тврђења, да „Бранич" штампа само записнике са седница наше и скопске коморе, када ови записници заузимају једва десетину простора у Браничу. За чуђење је примедба једног колеге „зашто у Браничу није било ни речи о конференцији младих правника која је одржана у новембру 1939 год.", као да је томе колеги било забрањено да он сам поднесе извештај са те конференције и да је, ако хоће пропрати својим мишљењем и закључцима. На супрот критици, која се чула на скупшгини, објективне колеге су се у више прилика, током година, изјасниле да се „Бранич" све више уређује као стручан орган, јер је сада и њему, поред осталог, отворена рубрика о сталешком правосуђу, затим у белешкама се износи рад и других адвокатских комора, коју су околност баш извесни говорници користили вршећи поређења у погледу финансирања у нашој Комори и Комори у Загребу. Не стоји ни разлог да „Бранич" треба да садржи што више разноврсног маторијала због тога, што многе колеге нису у могућности да се претплате на друге часописе, јер је позната ствар да у данашње време, када постоји већи број библиотека, када је цена часописима сразмерно другим нашим свакодневним лотребама и издацима минимална и кад постоји могућност позајмице књига и часописа, — да сви они који у истини желе да читају и прате правне науке, могу без већих тешкоћа доћи до жељених правних часописа. У осталом, свако проширење Бранича изазвало би велике издатке, пошто би се рукописи, у недостатку чланака од адвоката, који се врло слабо одазивају, морали хонорисати знатним износима, а главна критика, у погледу Бранича до ове скупштине, састојала се у томе да се на Бранич и суви-