Бранич

ј - е јГ г '' Г 'Т /1 р" * Ј /л БРАН И Ч //1/3>/0 Д Д Д ДјД др^аДЈАлчУЈЈ^ЈАса^тавеиејеЕаи^^Д Год. XXIX Јануар 1941 Број 1

Д-р Адам П. Лазаревик, проф. Правног факултета — Београд Уредба о Бановини Хрватској и организа1дија заједничког судства / И гтре нове уставне рефорл/.е, ксјом је образована Бансвина Хрватска, правна изградња наше држзве није била у потпуности спроведена. Нарочито није још постојала једнообразна и јединстзена организација иајвишег судства. У једној иначе унитарној држави, у којој је сстварење идеје тако званог интегралног јединства — народног и државног, административног и управног — форсирано каткада и преко нужне мере и потребе, имали смо један прави судски федерализам, на коме би наАЛ мсгле позавидети и најсложеније федерације. Имали смо, на пример, «ао што и дамас имамо, шест рззних правних подручја, са шест пссебних највиших судова, који нису били једнаки и једнообразни ни по имену «и по сво-ме унутарњем саставу и устројстзу. Тако су постојали: Касациони суд у Београду, Оделење Б. београдског Касационог суда у Новом Саду, Сто седмсрице у Загребу, Оделење Б. Стола седморице у Загребу, Врхсвни суд у Сарајеву и Вел>ики суд у Подгорици, — док су судови прзе и друге инстанције срески, окружни и апелацисни — у међувремену били изједвачени. Ови посебни највиши судови, до урет^ења једнсга Касационог суда за целу земљу, сматрали су и важили као оделења Касационог суда. Псстојало је затим и тако звано Веће шесторице, састављено од по једног судије сваксг од поменутих шест оделења, које је било, а и сада је надлежно да решава суксбе о надлежности између гратјанских, у.правних и војмих власти и судова, или између упрзвних и редовних судова разних правних подручја. — И зато су многа настојања наших правника и њихових стручних и сталеижих удружења била посве^ена потреби, да се установи један Касацисни суд за целу нашу државу, Краљевину Југославију. Истина, један такав суд, по Заксну о уређењу редсвних судова из 1929 године, формално ве-К постоји, али је њвгово стварно образовање и увођење у живот требало да буде одређено једним посебним заксном, који до данас још н>ије донет. Па је и у тако званом Видовданском уставу било предви-ђено, да ■Ке за целу државу постојати један Касациони суд са седиштем у Загребу, која сдредба такође није никадз била остварена. И лре и после чекало се на претходно потпуно изједначење судског или правосудног закснодавства, мада је главни^ разлог овоме, као и многим другим одлагањима и колебањима у основи био тај, што се чекало да се види: како ће се и на који начин коначно решити најтежи и 'најважнији проблем нашега народног и државног живота и опстанка — хрватско питање.