Бранич

2 „Б Р А Н И Ч"

Отуда је бесумње интересатно да видимо: како питање о уређењу и организацији заједничког судства уопште и о установљењу заједничког Касационот суда посебице, стоји сада — после доношења Уредбе о Бановини Хрватској и после усвајања других бројних уредаба о преношењу надлежности са државе на Бановину Хрватску, чијим је образовањем хрватско питање и коначно решено. И да ли и уколико, пссле те најновије уставне реформе, уопште постоје потребме правне и стварне могуКнссти и разлози за установљење једнога заједничког врховног судског органа за целу државу, макар и са једном скромнијом надлежнош^у из сбласти редовног правосуђа. I У самој основној Уредби о Бановини Хрватској — у чију се свестрану и детаљну анализу ми свде иначе не мислимо упуштати — не постоје никакви специјални и изрични прописи и одредбе, који би се тицали организације редовних судова, било посебних, било заједничких, или ближег уређења редовне судске власти уопште, Једино је изреком натлашено, и то под општим насловом „Ортанизација Власти у Банозини Хрватској", да судску власт у овој бзновини врше судови и да се њихове пресуде и решења изричу и извршују у име Краља на основу закона. Јасно је, међутим, да у појам судске власти по овој одредби, која је начелне природе, не спада само власт редовних судова, односно судова који изричу правду по стварима и предметима редовнога гра■ђанског и кривичног правосуђа, ве^ је њоме такође обухваћено и судство свију других врста и облика. Јер Уредба о Бановини Хрватској даље предвиђа и прописује, да административне спорове у стварима те бановине решава коначво Управни суд у Загребу, који је једном посебном уредбом проглашен за врховни суд Бансвине Хрватске по стварима и предметима управнога судства. Затим ова ооновна уредба>, у вези са једном дсцнијом уредбом о њеном извршењу, предвиђа и посебни Рачунски суд у Загребу, који као такав треба да врши врховну рачунску контролу у свима стварима из надлежности Бановине Хрватске, и то самостално и коначно. О потреби и могућности организације редсвнога заједничког судства исто тако нема никаквих одредаба ни у познатој Уредби о пословима правде, односно о преносу тих послова са државе на Бановину Хрватску. Ово-м су уредбом извршева само потребна издвајања и припајања појединих судова, како би се њихова просторна или месна надлежност прилагодила нсвим територијалним променама у вези са образовањем Бановине Хрватске. Па је, следствено томе, и подручје Апелационог суда у Сплиту издвојено из територијалне надлежности Стола седморице Оделење Б. у Загребу и припојено Столу седморице у Загребу. Затим је седиште Стола седморице Оделење Б. у Загребу који, по издвајању из његове територијалне надлежности Апелационог суда у Сплиту, обухвата само подручје Апелационог суда у Љубљани — премештено из Загреба у Љубљану, где исти суд сада постоји под новим именом и називом: Врховни суд у Љубљани. Сви су други постојећи прописи о организацији и надлежности редовних судова остали: на снази и даље, тј. све док надлежним путем не буду измењени.