Бранич

36

„Б Р А Н И Ч'

В е л е АДВОКАТСКА ТАРИФА ( У Службемим нови-нама од 4 јануара 1941 под. ( стр. 16 бр. 4—II, објављена је одлука Министра правде 6р. 119.821 од 31 децембра 1940 год., ове садржине: „На основу става 2 члана 28 Правилника о висини награда за адвокатске послове од 6 фебруара 1936 године прописујем ПРАВИЛНИК о престанку важења одредбе става 1 члана 28 Правилника о висини награда за адвокатске послове од 6 фебруара 1936 године Члан 1 Даном 10 јануара 1941 године престаје важити одредба става 1 члана 28 Правилника о висини награда за адвокатске послове од 6 фебруара 1936 године. Члан 2 Озај П ра&ил Н'И'к ступа <на снагу даном обнародовања у Службеним новинама". На 0'вај начин, после скоро пет година, укинут је пропис о смањењу адзокатских награда, који је пропис унет у последњем моменту приликом редакције Правилника од 6 фебруара 1936 год., те се у буду^е приликом о<дмеравања трошкоза не^е више одбијати 12°/о од адвокатске награде за све послозе извршене почев од 10 јануара 1941 године. СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК НАШЕ КРАЉЕВИНЕ Срески суд у Ћуприји добио је једну замолницу на словеначком језику, која се односила' на извршни поступак. Судија за извршења, не желеКи да се и у озаквој ствари послужи уобичајеним начином, позивањем лица које зна словеначки, доставио је замолницу Министарству правде с молбом да се замолница преко надлежног отсека преведе и превод што пре врати суду. Напоменуто је да је ствар хитна. Министарство правде вратило је замолницу суду с примедбом да је службени језик Краљевине српско-хрватскословеначки, ЗаАЛољени суд по<ново је

ш к е вратио замолницу министарству са следећим пропратним образложењем: „Потписати судија, као надлежан по предметима извршења према распореду рада од 17 априла 1939 г. чл. 9 Закона о уређењу редознмх судова —, поново доставља списе извршења И—369/39 са следеКом напоменом: По чл. 7 Закона о судијама редоаних судова судија приликом полагања заклетве заклиње се да 1пе своју дужност савес ; но изоршивати и да ће се приликом изрицања правде држати једино закона, а не и Устава. Како и § 54 Судског пословника предвиђа службени језик, то! је потписатом, дакако, и тај прошис познат, а.ли и члан 3 Устава и § 54 Судског пословника говоре о службеном језику' српскохрватско-словеначком, из чега се да^је закључити да у Краљевини Југославији постоје три службена јез^ика:, српски, хрватски и слозеначки. Да у Судском пословнику стоји да је службени језик српскохрватскословеначки, значило би да је у држави један једини службени језик, а не три, што о»пет не би морало одговарати правом стању ствари у Краљезини. Ово због тога што се код нас само српскохрватски сматра за један јези/к, док словеначки Н1И :ко не покушаеа да сматра језиком који би био исто што и српски, хрватски, односно срлскохрватски. За доказ овога служи наслов БелиЋевог ,,Правописа српскохрватског књижевног језика према прописима Министарства просвете", који уолште не помиње словеначки језик. Потписати изјављује да 'незна словеначки. Како јед|И!НО он сноси одговорност за рад прилико 'М доношења одлука по Зако<ну о извршењу и обезбеђењу, налази да му је Претходно потребан превод списа у питању, да б ; и знао о чему се ради. У сваком случају потписати скида са себе сваку о1дго1ворност због одуговла^чења по овом предмету, јер 'налази да с пуним правом не жели да се упушта у оцену тражења које не разуме. Поново се моли за хитан поступа«." Министарство је спис опет вратило суду с напоменом да превод словеначког акта *) није потребан, уер је он само превод *) обрасца 60. Судског пословника, а у вези примене одредаба §§ 209 до 215, што би суд морао свакако да зна. Леон А. Амар судија

*) Курзив је наш.