Бранич

4

„БРАНИЧ'

постављају и унзпређују па, нарсвно, и пензиснишу, Краљевим Указсм; док судије среских судова тако^е поставља и унапређује коначно само Бан. Међутим, у организационим питањима која се тичу послова правде, тј. у погледу уређења редовног судства и судске власти уопште, бзновини припзда искључива надлежност само у предметима и границама њене опште законодавне, управне и судске власти, а. не и у погледу прј-гмене заједничког однссно државног законодавства.

III Уосталом, сасвим је прирсдно, а и само по себи олраздано и разумљиво, да праео организације судске власти, као и право' изрицања правде или јурисдикције по заједвичким пословима припадне заједници односно држави, Као што је, с друге страме, такође потребно и управо не-спходно, да сви правни предмети и спорови, који се расправљају и пресуђују по заједничким односно државним закомима, долазе бар у последњем степену пред највише државне судове, заједничке за целу земљу. Иначе би и сама поменута подела послова и закона на бановинске и државне, уколико се тиче правосуђа, током времена постала беспредметна и илузорна. Јер, заједничко судско законодавство може имати свога стварног значаја и смисла само ако се заједнички једнообразно тумачи и примењује; а таквога тумачења и примене у судској пракси — чији се значај данас нарочито истиче тешко може бити без заједничкога судства, које би се имало организовати у границама постојећих правних <и стварних могуНности. Осим тога, данас се, на пример, много говори о правној једнакости, правди и правици, као најбољим и најсигурнијим сслонцима и темељима за нзродно државно братство и јединство. Међутим, познато је да неједнако тумачење и разнолика примена закона обично јако шкоде угледу државе и судства у очима грађана и слабе ксд њих ону потребну веру у законску правду и правицу, без које би сваки друштвени живот био немогућ. Па ни сам заједнички живот у једној држави — бар за дуже време — не би стварно био могуК, без једне заједничке социјалне, моралне и правне свести, или без једнога заједничког националног менталитета свих племена или народа из којих се држава састоји. А таква заједничка свест, као и један заједнички национзлни менталитет — ако нам је данас до тога уолште стало, увек најверније и најпозитивније долазе до изражаја кроз заједничко правосуђе и формирају се бзш под његовим директним утицајем. И зато, баш и акс се узме да је Бановина Хрватска у пословима прбвде, односно у стварима судства и правосуђа потпуно аутономна! и да је њена надлежност у томе погледу искључива, — ипак би требало тежити и радити на томе, да те ствари буду што више једнообразне на целскупној државној територији, Истина је, каже, на пример, један угледни хрватски лравних, да је Бзновина Хрватскз нз подручју правосуђз потпуно аутономна, али би се ипак ради једноличности и јаче државне су вислости препоручило, да се све потребне реформе ради преуређења правосуђа., бар у главним начелимз, проведу опсра-