Бранич
ДРУШТВО И ЊЕГОВЕ ТЕЖЊЕ
5
зумно с иајвишим правосудним органима и другим федеративним јединицамз, које се још имају соновати. 2 ) Напослетку и интереси правне сигурности такође захтевају, да се обезбеди једносбразност и сталност изрицању прзвде и по заједничком законодавству, тј. да се бар најважније одредбе заједничких закона једнообразно тумаче и примењују у свилл крајевима државе, — јер ће само тако појединци имати утисзк: дз су грађзни једне исте државе, да њима владају исти закони и да су сви пред законсм једнаки. У томе би погледу утицај једкога заједничксг Касационог суда био баш и најважнији, пошто су модерне државе — и унитарне и федеративне — несумњиво и прибегле установљењу једног најв«ишег суда (који се обично назива 1 кзсационим) због тога, да би на тзј .начин обезбедиле потребно јединство у вршењу правосуђз на целокупној својој територији, и тако отклониле ону прзвну несигурност, којз би иначе наступила. Према томе, јасно је да би устаноељење једнога заједничког врховног судског срганз за потребе редовнога правс-суђа по заједничком закомодавству, било сд особитог значаја по опште интересе целога нашег југословенског народз и државе. Тзко бисмо, поред заједничког Уставнсг суда, који Ке бити нздлежан да цени уставнсст ззконз и да решзва спорсве о надлежности између државе и Бановиме Хрватске; поред заједничког Државног савета, који је, као врховни улравми суд, надлежан да у другом и последњем степену расправља све админмстративне спорове, настзле поводом акта државне управне власти са седиштем у Бановини Хрватској, — имали тзкође и једзм ззједмички Кзсациони суд, чије "Не устзновљење — пре или после — несумњиво бити нзметнуто и сзмим потребама заједкичкога правног живота и саобраЋЗЈз. Зз то нзм је, поред остзлогз, најсигурније јемство и досадања свестрана и врло плодна и успешна сарадња свију наших југословенских правникз, која није престајала чак ни у дсба најве^е политичке затегнутости и пометње.
Жив. В. Милорадовик, адвокаг — Београд Друштво и његове тежње Социјално развијање и социјалне везе међу људима стваране су кроз вексве под разлмчитим утицајима, тако да је друштво од првобиггне људске културе до садашњих компликованих заједница модерне циеилиззције дошло низом поступних фаза социјалне еволуције. Псгледамо ли дубље како се у најстарија времема фсрмирало друштво и његова структура, виде^емо да је то прво било под утицајем животних инстинката, дубљим и несвесним осећајима, а да је утицај човечјег интелекта и разумно посматрање друштвеног живота дошло много дсцније.
2 ) Д-р Милан Полак, Преуређење правосуђа у Бановини Хрватској, Мје сечник, ожујак—травањ, 1 940.