Бранич

УТИЦАЈ СПОРНИХ И ПРЕЈУДИЦИЈАЛНИХ ПИТАЊА У ВП.

<не може да реши ни парнични суд. 15 ) Али не можемо да разумемо зашто је ВП решавање претходних питања компликовао правећи разлику између претходних литања из области јавног права и претходних питањз из области приватног права. А још најмање можемо да разумемо зашто ВП праеи разлику између решава^ња правн/х и решаеања чињеничних питања код одлучивања о претходкгим -питањима, и зашто је ваипарничном судији наредио да сам реши сва спорна правна питања, а дозволмо му је да због спорног чињеничног питања препусти решавање о претходном питању надлежној власти. Ово последње критикује и г. д-р Цуља (ор. сИ., стр, 593—594), који између ссталог каже: „...Али ни парничном суду не стоје на распсложењу никаква јача или поузданија доказна средства. Шта. више, ванпарнични судија је знатно слободнији лри опровођењу доказа од парничног судије. Према томе чињенице, које не може утврдити ванпарнични суд у неспорном поступку, не^е моКи утврдити парнични суд у грађанокој парници. С друге стране могло би се озбиљно посумњати у то, хоће ли несторни судија бити способан у једнакој мери да исправно протумачи и примени сваки па и најзамршенији административни пропис. Једино, што је ван сваке дискусије, јесте, да -ће срески судија у ванпарничном поступку бити једнако способан за примењивање приватно-правних норми на конкретне случајеве, као и срески судија у парничном поступку, па да стога нема никаквог основа за упуНивзње на грађанску парницу оних приватно-правних претходних питања, која би и по парничном поступку спадала- пред среске судове. Напротив, ако би решавање претхсдног правног питања спадало у искључиву надлежност 1првостепених зборних судова, снда се бар са гледишта Гра•ђанског парничног поступка- мора закључивати да срески судија без учешћа адвоката и без примене компликованијег поступка, коуи је прописан за првостепене збсрне судове, не пружа довољну гаранцију да ■Це исправно применити дотични правни пропис на конкретни случај. Стога би можда било тесретски олравданије, кад би се ванпарничном судији била оставила слобода, да ли +1е сам решити у ванпарничном поступку или улутити пред надлежну судску или управну власт решавање оних спорних претходних питања која не спадају у стварну надлежност онако састављеног суда, односно онако састављеног већа, у каквом поступа ванпарнични суд." Ми се слажемо с предњим гледиштем г. д-р Цуље уколико се оно односи на чињенична спорна литања, али се не можемо сложити с оним што је он рекао о спорним правним питањима. Тиме што би смо разликовали спорна претходна правна питања, за која састав ванпарничног суда одговара оном саставу влзсти која је у надлежном поступку позвана да мериторно решава о претходном питању, од спорних правних претходних п-итања, за која вг-нпарнични суд по свом 15 ) Тако се у аустриској пракск сматра да парнични суд не може да реши претходна гра-ђанска правна питања (о важности брака и о законитости детињег рођења (д-р Ф. Горшик: Коментар грађанског парничног поступка, књ. I, стр. 583). Затим посебни закони могу забранити парничном суду да сзм реши нека претходна питања из области јавног права и учинити зависним одлучивање парничног су|да од претходнсг поступка код друге неке власти (в. чл. 4 бр. 15 УВП).