Браство
РМ Ри
ДУГ ДЕЛИЈА, ИДЕ ПАПТЕЛЈИЈА [25 5
човек: миловаше попове који знају читати и појати, а мрзео је оне што не знају ништа у цркви. Он доведе уза се десетину младих попова.
Брезовчани му се замолише да запопи мене:
— Оцем да вам го запопам, ама ако знаје да цита!
Поче се вечерња у цркви. Владика стоји у столу, и тихо броји евоје бројанице. За певницом ја певам „Господе возвах“, ништа ти лепше.
-— Харно! ЖХарно! чујем да шапће владика, бројећи бројанице.
Сврши се вечерња ; изађосмо из цркве; приђосмо владици, метанисасмо, и пољубисмо га у руку.
Владика, призвавши еве оне младе попове, које води за собом, рече :
— Ченге, ви попци: да се науците да цитате и појете како ово дјак! Ако се до године не науците, све ћу ве распопам ! Стотину попци ћу метнем у една оранија, и ћу ги варим и мешам, варим и мешам, док да излезне едно овако поп како ово дјак! При него да долазите да се науците. Ноте да му мијете, и оноја. вода да пијете, док да се науците ! Нето -—— ћу ве све напудим из црква !
Они јадни попови само метанишу пред њим.
Одиста сутра дан мене владика зађакони, па ме, после, запопи у манастиру Никољи !
— Мерквирдиг! рече професор, и искапи једну четицу.