Браство

МУН

|

"ње

у. У . 1.

ДУР ДЕЛИЈА, ИДЕ ПАНП!ЕЛИЈА 135

н док сам ја стигао на место, делијама се већ досадило чекати, па су се почели узмицати к својим шанчевима. Кад пак ја стигох, грлати Радоња из Јеловика викну:

— Дур делија, иде Пантелија!

Делије се одмах уставише.

Смаил-Ага, познавши мене, разигра бесна ђотата, и оде варакати час десно а час лево, да би ме ударио из ненада. Борба не траја дуго; срећа беше моја : другом пушком раставих га од седла, п саставих са земљом!....

Српека војска рукну од радости. Делије зграбише мртва Омаил-Агу, и однеше га журно у свој логор.

Наш војвода даде ми, за то, ову сабљу и 40 дуката новаца. А војници, другови моји, прозваше ме, после тога мегдана, Дур делија!

Један наш другар, кујунџија по занату, изреза ми сабљи на корицама речи, које сте већ прочитали. Ето тако је постао запис, за који питате.

— Мерквирдиг! мерквирдит ! говораше професор.

— Још није све, прихвати Партеније: — Досад вам причах већином радост, а одсад настаје сама жалост!

ж - ж

— Да ми је ко казао да је видео мртва СОмаилАгу, ја бих се обрадовао, као каком свом великом добру, наставља Партеније: — а колико сам био

срећан овако, кад сам га својом руком, и на јуначком

мегдану, савладао и уништио !! ђ -