Браство

Ма

ГЛИША ТРЛАЈИЋ 117

пустили од себе, али он не може даље издржати. За њега није служба, но књига и наука. И једног дана Глише је нестало из околине Молове. Винуо се у бели свет, камо га срце вукло. Нико није знао где је и шта је с њиме. Тужни му родитељи оплакивали сву губитак свога јединца.

00:

....Тешко је у страном свету. Још теже сиротану, који никог свога нема, који је самом себи остављен.

И Глиша је у страном свету, у граду Сегедину. Сегедин је опет крај реке Тисе и не баш одвећ далеко од Мола, али Глиша је још дете, за њега је то „бели свет“: далеко, да већ даље и не може бити! Сиромах дечко са села не уме да се нађе у томе новом, у том великом свету. Он се осећа врло рђаво. Пролази чаршијом, па му је тако тешко на срцу !.... Плакао је..., гладан, жедан...

Случајно га спази неки Србин, трговац, где испред његова дућана плаче.

— А што ти плачеш, еинко ', питао га је добри човек са сажаљењем.

Глиша је плакао.

— Чиј си: Одакле си% Како ти је име!

— Ја сам М..... ИЕ ЕН Молчанин, и—и— име ми је Глиша, и гладан сам, одговарао му је Глиша кроз плач.

— А којим си послом дошао амо, питао га трговац даље.

10"