Браство

Ђу

и трговац и занатлија. Поцепаност нашег племена на, више политичких власти; превласт силе силних над правом малих народа, каква се очитује, на срамоту века, и човечанства, у смеровима и радњама великих јевропских држава; неурачуњивост интелигенције јевропске, на коју мали народи још једино обрћу евоје наде, у политичким плановима држава; неправде смеране у Сан-Отефану, а извршене у Берлину према врпском племену; неправде Јевроле према суседним нам племенима на Балкану, која као и ми жуде за својим уједињењем и боре се, на смрт и живот, да утврде политички свој живот; све се то увиђа и овећа и у граду српском, и у селу српском, и у палати српској и у колиби српској.

Све се то увиђа и улива бригу.

Ну брига народа није што и брига човека. Ова се покашто удружи с очајањем и страхом, а она рађа само велика дела и потстиче и укрепљава велике врлине.

У забринутости нашег племена за евоју будућност и своју народну мисао никло је „Друштво Св. Саве“ и раширило се и утврдило ве. У забринутости тој народ се српеки осврће на своју прошлост, већа својих старих и њихових патња и бораба за самосталност и слободу; у забринутости тој он се осврће и на Шу мадију, то гњездо јунака и силног родољубља. Брига је сама родољубље.

Народ је наш вазда имао родољубља. И ако, може бити, нема народа с извесним образовањем који не воли своју земљу, своју прошлост и свој језик и историју; опет је, смем тврдити, редак народ који може показати толико дела чистог родољубља, као народ ерп-