Браство

дањем. Остали болничари, који су туда пролазили, нису је дирали с тога, што су је већ сви познавали, јер је скоро сваки дан била у болници, а сви_ су је због њене тачности и преданости послу волели и поштовали.

Ја сам одмах за тим оставио Пивљарића, да превијам другога и тако је ишло даље, а кад сам у вече као дежурни обилазио собе, изненадио сам се, кад у бр. 15. затекнем тетва Стану код једног кревета. Она му је донела две—три јабуке, једне чарапе и мало погаче. Кад сам ја ушао она је својим потресеним и већ промуклим гласом питала.

— А рече ли бар што год на самрти:

— Рече вала само две, одговорио јој је рањеник: „Погоди ме пасја вјера посред срца.... М. аманет ти моја лила“!

џ

Од тада су прошле године и године. За летима су долазиле јесени, после ових су настајале зиме; у пролеће су долетале ластеи кукавице, али је тетка Стана најволела ждралове. Кад ме је једном око мале госпође запитала, да ли наши ждралови прелазе преко сеничког поља, кад иду у своју јужну постојбину, ја сам јој рекао, да им је то пути с једне ис друге стране. Ја сам тада можда и погрешио, али је то за тетка Стану остало сигурно као небо и земља. И она би од тада и при њиховом доласку и при одласку изнела на сред дворишта одело и опрему свог покојника, и онда